Ljubav je raznovrsnost različitih emocionalnih i mentalnih stanja, tipično snažno i pozitivno doživljavanih, koja se kreću od jednostavnih zadovoljstava do najdubljih međuljudskih naklonosti. Biti zaljubljen podrazumeva određeni stepen posedovanja i vezanosti. Riječ ljubav, s druge strane, predstavlja slobodniji osećaj. Američki filozof, pisac i preduzetnik Paul  Hadson, tvrdi da: „Biti zaljubljen,  znači želeti da budemo gospodar jednog dela druge osobe. To je verovanje da je ova osoba tako divna da želimo da ona bude deo našeg života, da bude deo nas. Kada se zaljubimo u osobu, osećamo snažan nagon da budemo u odnosu sa njom na bilo koji mogući način ”.

Da bi ljubav bila zdrava i potpuna, postoje tri elementa koja moraju koegzistirati: strast, prijateljstvo i bezuslovna ljubav. Stari Grci su te elemente ljubavi objašnjavali različitim vrstama ljubavi: eros, philia i agape.

Eros. Strastvena ljubav, seksualna želja, zaljubljivanje. To je sebični aspekt ljubavi, onaj koji želi da poseduje drugu osobu. To je nepotpuna ljubav, jer nešto nedostaje. Emocionalna nestabilnost pojedinca praćena čestim doživljavanjem neprijatnih emocija kao što su tuga, strah, uznemirenost, krivica i bes, osnova su za razvijanje maničnog stila ljubavi zasnovanog na opsesivno posesivnoj ljubavi, čestom menjanju partnera, zatim izraženom patnjom i ljubomorom u ljubavnim odnosima. Eros je ljubav koja se sastoji od strasti i intimnosti, a najčešća je vrsta ljubavi u ljubavnim vezama. Kad većina govori o ljubavi, misli na ovu vrstu ljubavi, obzirom da se o njoj najviše govori.

Philia. Prijateljska ljubav. Prijateljstvo je veoma važan međuljudski odnos. Važan je reciprocitet, biti srećan zajedno, zabavljati se, verovati. Prijateljski odnos vremenom kroz međusobno upoznavanje i prihvatanje osoba kao vrednih ljudskih bića. Dok se Eros  vremenom smanjuje, Philia vremenom postaje jača. Ova vrsta ljubavi je jako važna u braku. Ljudi koji su u braku bi trebalo da budu najbolji prijatelji i da se međusobno tretiraju kao jednaki, što zapravo i jesu. C. S. Luis u knjizi ‚‚4 vrste ljubavi“ kaže da je ova ljubav najmanje prirodna, jer u prirodi ljudi nije da im trebaju prijatelji da bi preživeli. Ovakva ljubav je primer ljudske evolucije svesti i mentalnog razvoja.

Agape. Potiče od grčke reči koja znači „uzvišeno ili spiritualno“. Agape predstavljaju nesebičnu altruističku ljubav, ljubav koja za cilj ima davanje drugome. Bezuslovna ljubav predstavlja se kao „spiritualna ljubav“, kao najveća ljubav, puna pozitivnih emocija prema nekome bez obzira na to šta taj neko čini. Ova vrsta ljubavi nadilazi prijateljsku i erotičnu ljubav. To je duhovna ljubav.

Nedostatak bilo koje od ove tri vrste ljubavi implicira nepotpunu ljubav, ljubav koja neće učiniti partnere kompletnim, jer im nešto nedostaje. Zato je važno nastojati da kontrolišemo eros, koji nam je nekako prirodno naglašen i raditi na tome da osvestimo i probudimo filiju i agape. Balans ova tri elementa nas vodi ka pravoj ljubavi i ispunjenosti u ljubavnom odnosu.

Da li ste se nekada zapitali šta je u glavi i mislima vašeg partnera kada vodite ljubav ili imate neobavezan sex? Da li ste skoncentrisani na sebe ili vas zanima šta je u tom trenutku u mislima osobe sa kojom delite intimne trenutke?

Iskustva mnogih govore da je suviše pitanja i briga štetno za sam odnos, jer sex treba da bude relaksacija i olakšanje a ne dodatna briga u već opterećujućem  životu mnogih od nas. Neizbežno je i postavljanje pitanja samog sexa. Da li je sex uzrokovan potrebom, uživanjem, obavezom, dokazivanjem, emocijom, fatalnom fizičkom privlačnošću ili je to možda samo nezrelo klinačko lupanje „recki“?

I tu dolazimo do uvođenja emocija u igru. Svako ko je doživeo ljubav posvedočiće da je sex sa emocijama, u pravo vreme i sa pravom osobom nešto zaista posebno. Ipak pre kreveta, osobe treba da reše svoje probleme i eventualne dileme, ili pak da ih ostave ispred vrata spavaće sobe. Čovek prirodno teži skladu i harmoniji sa prirodom, sa porodicom, decom, prijateljima, poslom i partnerom.  Za sve ovo navedeno je potrebno vreme, zalaganje, želja, trud i vera.

Najbolje je (pro)misliti pre sexa a kada do njega dođe, onda neka se ipak prepustimo impulsima i fizičkim osećajima. Dobar sex je manifestacija ličnog zadovoljstva i najbolji je kada je zadovoljstvo među partnerima obostrano.

by Andrijas

Kao i muškarci, kada žene biraju muškarca, one žele da dobiju  ceo “paket”. To u praksi često nije moguće, jer takav muškarac ne postoji. To bi bio savršen muškarac i “podvojena ličnost” u isto vreme. S obzirom da žena ne može dobiti sve, ona obraća pažnju na neke faktore koji čine da joj muškarac bude privlačan.

Faktori privlačnosti su:

1. Dobar izgled – žene kao i muškarce privlači fizički izgled, fizička lepota, atraktivnost. Muškarci nešto više pridaju značaj fizičkom izgledu nego žene, ali to ne znači da žene ne privlače zgodni muškarci.
2. Sigurnost – mnoge žene tragaju za sigurnošću. One žele da se osećaju sigurno i zaštićeno pored svog muškarca.
3. Socijalni status – odavno je poznato da mnoge žene teže da budu sa muškarcima visokog društevnog statusa.
4. Lojalnost – većina žena teži da ostvari sa muškarcem duboku, intimnu, stabilnu emocionalnu vezu. To podrazumeva očekivanje žene da joj muškarac bude lojalan, veran i da bude samo njen.
5. Samopouzdanje – žene preferiraju samopouzdane muškarce, često one koji imaju više ili bar jednako samopouzdanja kao i one. Retko koja žena će pristati da bude sa muškarcem koji ima manje samopouzdanja od nje.
6. Humor – žene vole humor, zabavu i emocionalnu stimulaciju. Muškarac koji ne daje emocionalnu stimulaciju je dosadan, previše regularan i ozbiljan.
7. Nedostupnost -žene privlače muškarci koji su nedostupni, ili bar nisu lako dostupni. Svakako ih ne privlače muškarci koji su lepljivi, očajni, napadni, dosadni, skloni ljubomori i kontrolisanju.
8. Avantura – žene privlače avanturisti, “opasni” momci, koji stvaraju ženi uzbuđenje i razbijaju svakidašnje rutine.
9. Duboki, intimni i strastveni seks – žene kao i muškarci jako pridaju značaj seksu i seksualnom uživanju. Jedina razlika je u tome što žene manje o tome otvoreno pričaju.

Da li postoji muškarac koji sve to ima? Iako postoji on je statistička greška. To je i razlog zašto žene, kao ni muškarci retko, gotovo nikada, ne dobiju ceo paket.

Žene različito vrednuju gore navedene faktore. Koji će faktori doći više do izražaja zavisi i od toga da li žena traži dečka, vezu, seks avanturu ili bračnog partnera.

Ono što kod žena izaziva strast i zaljubljenost su: samopouzdanje, humor, avanturizam, nedostupnost i strastvenost. Muškarci koji poseduju sve ili većinu ovih osobina su pravi zavodnici, šarmeri i švaleri. Problem sa takvim muškarcima je u tome što oni teško da mogu biti lojalni, često su narcistički tipovi ličnosti, emocionalno praznjikavi i ne baš mnogo empatični. Oni nisu baš skloni emocionalnom vezivanju, niti su rođeni za brak i roditeljstvo. Ali su svakako uzbudljivi i zabavni za avanture.

Seksualna strastvenost je takođe jako važna. Dobar seks može da kompenzuje brojne nedostatke sa gornjeg spiska. Žene vole seks, kao i muškarci. Neke su manje, a neke više iskusne. Dobar seks podrazumeva iskustvo, emocionalnu dubinu, spremnost da se pokažu emocije, kao i spremnost da se prepusti strasima.

Postoji još jedna osobina koja podjednako privlači i muškarce i žene. To je harizmatičnost. Harizmatine osobe gotovo magnetski privlače ljude oko sebe. Oni ne moraju nešto specijalno da učine, da bi bile privlačne. Harizmatičnost je spoj autentičnosti i strastvenosti. Harizmatična osoba je samopouzdana, ne trudi se da bude neko drugi, ona je ono što jeste. Ljudi vole neisfolirane osobe, osobe koje se ne forsiraju da budu nešto što nisu. U isto vreme harizmatična osoba je i strastvena osoba.

Najčešća greška koju žene čine pri odabiru svog muškarca jeste da u njemu traže nešto što one nemaju, on ima, a one žele to da imaju i dobiju to preko i kroz njega. To je nezrela strategija. Žena koja to čini nije samopouzdana. Uspešna, samopouzdana žena ne zavisi od muškaraca, ni emocionalno ni finansijski, ona je slobodna, ispunjena i sigurna u sebe. Ona traži istog takvog muškarca. Suprotnost tome je simbioza, zavisnost i nezrelost. U simbiotskoj, zavisnoj vezi se niko ne oseća srećno, ni muškarac ni žena.

U našim užurbanim životima, preopterećeni smo poslom, porodičnim problemima, problemima koje nam uzrokuju drugi ljudi, živimo u žurbi i život nam prolazi. Tu je i preopterećenost ogromnim brojem misli, koje prekomerno stimulišu naš mozak, uzrokuju stres, neraspoloženje, depresiju i anksioznost.

Takođe imamo i zvukove svuda i sve vreme. Programirani smo da čujemo neke zvukove u svakodnevnom životu bez da ih primjećujemo. Zvuk tv-a, radija ili gomile ljudi po ulicama, naših telefona, saobraćaja, buke s ulice.

Da li znamo što ta prekomerna stimulacija čini našim moždanim ćelijama?Naučna istraživanja pokazuju da uzrokuje više štete nego što smo svesni. Može li ova šteta biti reverzibilna? Da, tišina ima moć da popravi stvari, a ovo su načini na koji se to radi:

1. Tišina nam pomaže da se osećamo mirnije

Ukoliko bismo mogli sebi priuštiti jedan ili dva sata tišine svaki dan, učinili bismo nešto vrlo zdravo za naš um i naše telo. U tišini, naš mozak se počinje prilagođavati na mirnije stanje bića i tada se osećamo opušteno i mirno. Mi regulišemo disanje usporavanjem našeg mozga, umesto da se fokusiramo na stresne događaje.

2. Tišina regeneriše naše moždane ćelije

Dokazana je činjenica da tišina ima moć da pomladi i popravi naše moždane ćelije. Ako dva sata dnevno provedemo u tišini, vaš mozak će započeti proces regeneracije. Vaša memorija će se početi poboljšavati, bićete odmorni i vaša tolerancija na stres će se povećati. Jači mozak znači jače telo. Sve počinje u tim malim sivim ćelijama. One reagiraju na ono čemu ih izložimo.

3. Tišina nam dugoročno pruža više zadovoljstva

Zasigurno je svako od nas pomalo zavisnik od TVa, telefona ili računara . To je auvremeni način života i ne možemo lako to izbeći. Svedenim korišćenjem ovih stvari, pronaći ćete bolje načine na koje možete provesti vreme ili s porodicom i prijateljima ili sami sa sobom. Zadovoljstvo dolazi kada odbacite loše navike i zamijenite ih onim boljim.

4. Tišina izoštrava naših pet čula

Kada sedimo u tišini, zapravo postajemo svesni našeg okruženja, ali u drugačijoj dimenziji. Čujemo zvukove koje pre nismo primećivali – šum vetra ili možda lišće koje nežno dodiruje jedno drugog, grane drveća koje se njišu i cvrkut ptica.

5. Tišina poboljšava našu pažnju

Kada mirno sedimo, dajemo našem mozgu baš ono što mu je potrebno: fokus. To dolazi prirodno. Fokus – ne znači razmišljanje o nečemu konkretnom, to nije vrsta fokusa koju nastojimo postići za vreme meditacije. To je drugačiji fokus, gde je vašem umu zapravo dozvoljeno da luta od misli do misli. To će vam pomoći da poboljšate vašu pažnju i sposobnost koncentracije. Nakon što poboljšate ove veštine, vaša sposobnost učenja će početi rasti, a time i vaše pamćenje.

6. Tišina nas čini iskrenijima

Ne možete pobeći od svojih najdubljih misli kad sedite u tišini. U jednom trenutku, shvatićete da ste zaista sve više otvoreni svojim emocijama, mislima, svojim željama, svojim žaljenjima, svojoj tuzi…

Kada provedete vrijeme sami u tišini, vi počinjete gledati sebe – ne kao odraz u ogledalu, već se gledate drugačijim očima. Očima vašeg uma. Kako učite biti iskreni prema sebi, vaše komunikacijske veštine će se poboljšavati, ne samo sa samim sobom, već i s druhim ljudima.

Živimo u svetu kapitalizma i vizuelizacije. Lepi izlozi, lepe reklame, lepi turistički aranžmani, lepe devojke i momci na društvenim mrežama. Kada bi čovek pogledao svu tu raskoš i bezbrižnost, pomislio bi da je Srbija obećana zemlja i da u njoj plata nije par stotina evra. Mnogi psiholozi kažu da je zdravo prezentovati sebe u najboljem mogućem svetlu, ali postavlja se pitanje da li smo usled siromaštva duha i tela izgubili onu originalnu verziju sebe.

Kao da bi mnogi od nas voleli da imaju kompjutersko dugme RESET i jednim klikom da se vrate na osnovna podešavanja. Oslobodili bi sebe raznih nametnutih briga, koje kao virus u računaru ometaju naš život i dobili bi potvrdu da je život blagoslov a ne opterećenje.

U britanskom filmu „Trejnispoting“ slikovito je prikazano kako se glavni junak preobražava od heroinskog zavisnika u osobu koja se vraća na „pravi put“, put niskog holesterola, velikog televizora, udobne fotelje, posla od 9 do 5 i dobrog zdravstvenog osiguranja. Naizgled uspeo je. Međutim, moderno doba je gotovo opasno kao i heroin. Rate kredita za stan i zarađivanje za račun su stresori koji u nama stvaraju anksioznost i za nijansu se smirimo kada ih platimo, slično kao kad uzmemo heroin.

Novac je uvek bio moćan afrodizijak za duhovno siromašne duše. Dok shvatimo da je novac sredstvo a ne cilj, obično bude kasno. Oni najgladiji uspeju da dođu do njega. Neko na lakši a neko na teži način. Cilj ne bira sredstva, ali u današnjem sistemu vrednosti , kao da je sve otišlo malo predaleko i kao da bismo trebali da pritisnemo to dugme za resetovanje i ponovo budemo to što jesmo, jer život zaista nema reprizu.

Najveća mudrost u životu je naći meru. Ne u smislu konstante ili linije manjeg otpora, već u balansu između greha i dobrog dela, između kupovina i potreba, između rada i odmora, između kreativnosti i dokolice.

Novac  kao afrodizijak je kao i preparat za potenciju, deluje samo kad se uzme, naizgled rešava problem ali samo trenutno, a ako preterate, može vas ubiti. U silnoj jurnjavi za novcem, možete izgubiti sebe. Ostanite prirodni i budite svoji.

By Andrijas

Skoro svima je poznata situacija da nakon prekinutog kontakta sa nekim ostaju neizrečena osećanja, misli i reči upućene toj osobi. Odnosi između ljudi se završavaju na razne načine, ponekad spontano dođe do kraja pa ne ostaje ništa nedorečeno jer se ugasila energija. Sa druge strane, dešava se da se odnosi prekidaju bez obzira da li smo spremni za to.

To može biti nagla odluka partnera (prijatelja) da prekine odnos, neočekivana odluka šefa da vas otpusti, ili smrt voljene osobe.
Upravo zbog iznenađenja može da ostane veliki broj reakcija koje lebde u vazduhu. Sa jedne strane, zbog neočekivanog prekida, čovek nije mogao da kaže sve što se nakupilo tokom dugog vremenskog perioda, sa druge strane, kod njega ostaju nepreživljene reakcije na sam prekid. Dešava se i da je za rastanak čovek bio spreman, ali se zbog doživljaja gubitka javljaju nova osećanja.
Situacija kada dijalog nije moguć iz različitih razloga, može godinama da okupira čoveka. U sebi mnogo puta ponavlja nekoliko desetina varijanti razgovora, koji se nisu dogodili u stvarnosti.
Šta da se radi kada za vas važan razgovor iz različitih razloga nije moguć? Jedan od načina da se izborite sa situacijom, može biti pisanje pisma.
Svrha pisanja pisma uopšte nije u tome da se pošalje, već u tome da pomognete sebi da se oslobodite cikličnih dijaloga (odnosno monologa) u glavi, od snažnih doživljaja, koji utiču na ceo vaš život.
Pisma takođe pomažu i u situacijama kada je dijalog moguć, ali iz bilo kog razloga, niste spremni, ne možete ili ne želite da pričate o svojim osećanjima direktno. Možda se osećate previše loše, možda se plašite reakcija partnera.

Jedan od pluseva „pisma bez slanja“ je u tome što nema potrebe za onim što se zove „prati šta govoriš“. Možete napisati sve što poželite, u bilo kom obliku pogodnom za vas. Možete zatražiti oproštaj, ispoljiti pretenzije, bes ili izjaviti ljubav. U principu, da izrazite sva osećanja koja imate.

Nadam se da će ovaj metod pomoći mnogima, u situacijama kada vaša osećanja i doživljavanja nemaju mogućnost da čuju oni koji su za vas važni, ili oni koji više nisu sa vama, ili da oslobodite svoj život od neizrečenih fraza, misli i osećanja.
Autor: Tamila Dniševa
Prevod teksta: econet.ru

Šta je prava ljubav? Svi žele da znaju šta je prava ljubav i mnogi ljudi misle da je osećaju kada se to desi. Ali, pitanje je da li doživljavaju istinsku ljubav ili samo iskustvo zaljubljenosti ili požude? Štaviše, da li je prava ljubav nešto što je zapravo moguće  ili je sve u našim glavama?

Da bismo razumeli pravu ljubav, moramo razumeti ljubav. Ljubav je definisana kao intenzivan osećaj naklonosti prema nekome, što znači da vi smatrate nekoga posebnim i poželjnim na osnovu vaših verovanja, stavova i iskustava. Kada jednom odlučite da vam je neko privlačan mentalno i fizički, ljubav postaje i biološki proces. Vaše telo preuzima i učvršćuje ono što vaš um već zna – da se ova osoba čini da se osećate neverovatno!

Fizičke reakcije ljubavi su neurološko stanje u kome se osećamo vezanim za nešto ili za nekog drugog. Kada se osećamo vezani za nekog drugog, naš mozak oslobađa hemikalije kao što su serotonin, oksitocin, vazopresin, dopamin i norepinefrin. Sve ove hemikalije uzrokuju da mislimo da volimo i da osećamo fizičke senzacije koje povezujemo sa ljubavlju.

Ostavimo biologiju po strani i recimo da je prava ljubav stanje u kojem se osećate kada ste povezani, privrženi i srećni s nekim. To je stanje gde doživljavate trajni osećaj povezanosti sa nekim drugim, bez obzira na to šta se dešava okolo vas.

Istinska ljubav se može definisati i kako se vi ponašate u odnosu s nekim. Suština prave ljubavi je u ispunjavanju međusobnih očekivanja i voljenju onog  drugog i prihvatanju  baš onakvog kakav jeste i pružanju bezuslovne podrške. Prava ljubav je odnos prema nekome ispunjem poštovanjem koje zaslužuje.

Prava ljubav je način na koji vi doživljavate nekoga. Ako možete da izađete iz granica svog ega i vidite vrednost u nekom drugom i vrednost u formiranju odnosa “davanje-uzimanje” sa nekim, onda možete razviti mentalni stav prema nekome koji rezultira ljubavnom vezom koja se ne može slomiti .

Posebno se pobrinite za početak svog dana i njegov ostatak će se uglavnom pobrinuti sam za sebe. Ovladajte svojim jutrom. Uzdignite svoj život.

„Ustajanje u pet ujutru je zaista majka svih rutina. Pridruživanje klubu ranoranilaca jeste način ponašanja koji poboljšava svaki drugi vid ljudskog ponašanja. Ovakav režim je krajnji pokretač vašeg pretvaranja u nepobedivi uzor ostvarivanja mogućnosti. Način na koji započinjete svoj dan zaista određuje količinu vaše fokusiranosti, energije, uzbuđenja i izuzetnosti koju unostite u njega. Svako rano jutro je stranica u priči kja postaje vaše zaveštanje. Svako novo svitanje je nova šansa da oslobodite briljijantnost i snagu i zaigrate u prvoj ligi legendarnih rezultata. Vi imate takvu moć u sebi i ona se najviše otkriva sa prvim zracima sunca u svitanje. Molim vas da ne dopustite minulim bolovima i sadašnjim frustracijama da umanje vašu slavu, potisnu vašu nepobedivost i uguše neograničenog korisnika mogućnosti koji se skriva u najuzvišenijem delu vašeg bića. U svetu koji nastoji da vas zadrži na dnu, vi se razvijte i uzdignite. U doba koje želi da ostanete u marku, iskoračite na svetlost. U vremenu koje hipnotiše kako biste zaboravili svoje darove, povratite svoju genijalnost. Naš svet to zahteva od svakog od nas. Da budemo prvaci u svom umeću, ratnici našeg razvoja i čuvari bezuslovne ljubavi – prema celom ljudskom rodu.
Vaš posao kao junaka svog života, kao kreativnog pregaoca posvećenog promeni kulture i kao građanina planete Zemlje jeste da pronađete ovu dimenziju u sebi. A kada to uradite, da provedete ostatak života povezani s njom.“

„Budni u pet“, Robin Šarma

Koža je srednja dimenzija između spoljašnjeg sveta i našeg unutrašnjeg sveta i upravo je ta posebna pozicija ono što je čini savršenim ogledalom naših emocija. Emocije se pojavljuju na koži. Svi osećaji ostaju zarobljeni na vašoj koži. Emocije imaju važnu komunikativnu funkciju: one signaliziraju promenu u našem stanju svesti, na temelju misli i percepcija koje možemo imati. Emocije se rađaju u našem unutrašnjem svetu i kreću se prema van, ali kada ih blokiramo i sprečimo da prelaze granicu prema spolašnjom svetu, one ostaju na nama.

Koža je senzorni organ koji prevodi svet kroz dodir. Zahvaljujući dodiru razumemo ono što nam daje zadovoljstvo, ljutnju i bol. Ona stoga ima važnu komunikacijsku funkciju, kako između spoljašnjeg sveta i našeg unutršnjeg sveta tako i između nas i drugih. Kadaa se ​​pozdravimo, rukujemo, grlimo se ili poljubimo, možemo potapšati rame da ohrabrimo, milovati…Kroz naše ruke možemo komunicirati na direktniji i autentičniji način nego sa rečima, jer koža ne može da laže. Čak i unutrašnja komunikacija je olakšana kožom, jer sve što pokušate da zakopate u sebi (čak i nesvesno), ponovo će se pojaviti na vašoj koži. Crvenilo, mrlje, iznenadni kožni osip čije poreklo nije utvrđeno uprkos bezbrojnim specijalističkim pregledima mogu imati psihosomatsko porijeklo. Emocije koje ne izražavate su utisnute na vašoj koži.

Ono što ne izražavate, vi ga utiskujete. To je način na koji koža funkcioniše, jer na ovaj ili onaj način emocija mora doći na površinu. Koža se zateže, svrbi, gori, boli dok usta ćute i um odbija da vidi. Ponekad zanemarimo toliko znakova koje su naše emocije ostavile na toj povređenoj koži da se jednog dana pogledamo u ogledalu i više se ne prepoznajemo: koža je siva, tupa, prekrivena ignorisanim porukama koje smo odbili da čitamo i razumemo, tuga se preselila u uglove očiju, ljutnja se izlila u ekcemu koji ne daje mir, tu su rumenila koja vrište našu nelagodnost u svetu dok mi nastavljamo da kažemo da je sve dobro, ali to nije istina i to pokazuje naša koža.

Ono što se krije u nama odražava se na našoj koži. Pogledajmo pažljivo svoju koži kako bismo znali kako smo unutra i da li se dovoljno brinemo o sebi. Kakva je naša koža? Koje poruke nam šaljete? Dajući više pažnje našim osećanjima, bolje ćemo razumeti šta se dešava u nama. Možda se pojavljuje ljutnja, želja da nas zaštiti od situacije ili određene osobe, možda želimo da se distanciramo ili, naprotiv, treba nam više kontakta, više pažnje. Važno je shvatiti da ako nelagodnost ima psihosomatsko poreklo, to ne znači da je ona imaginarna i da će proći „sama“. Naprotiv, to znači da su emocije toliko jake da je jedini mogući put kroz telo i iz tog razloga, treba slušati slabost i razumeti njegovu poruku. Na kraju, naša koža predstavlja platno na kome projektujemo ono što nam je potrebno da ga saopštimo svetu, ali u isto vreme ona može otkriti mnogo o nama, dozvoljavajući nam da razmislimo o ovom našem platnu, koji postavlja granicu između nas i drugih, između unutra i spolja.

Izvor: https://www.eticamente.net/64942/le-emozioni-taciute-rimangono-intrappolate-sulla-tua-pelle.html

Za usmeravanje pažnje je veoma važno da na kraju dana – neposredno pre odlaska na spavanje – priznate uspehe, razmotrite svoje ciljeve, usmerite se na svoju uspešnu budućnost i napravite određene planove za ono što želite da ostvarite narednog dana.