Barselona je grad sa Mediteranskom klimom, što znači da je vreme blago čak i tokom zime. Prosečna temperatura od Decembra do Februara je oko 5 stepeni Celzijusa, dok u Julu sunce sija prosečno 10 sati dnevno.

Dok u Barseloni govore španski, oni koji se potrude da nauče i nekoliko reči katalonskog će zasigurno biti veoma dobrodošli u ovom gradu.

Barselona je podeljena na mnogo manjih opština, i svaka ima nešto posebno da ponudi. Najpopularnije, koje su definitivno vredne posete su:

Ciutat Vella poznatija kao Gotski kvart u srcu Barselone je i najstariji deo Barselone. Na ovom mestu ima puno turista, tu se nalazi i La Rambla jedan od glavnih gradskih bulevara. Obavezno posetite Pikasov muzej koji se nalazi u ovoj četvrti.

L’Eixample se nalazi izvan zidova grada i tu se može naći moderna arhitektura, i takođe je mesto najboljih barova i klubova u gradu.

Gracia je nekada bila grad Katalonije izvan Barselone, ali kako se Barselona širila tako je postala predgrađe Barselone. To je najviše studentski deo grada gde se nalazi i popularni Gaudijev park.

Eixample je deo grada gde se najbolje šopinguje i ima dosta barova i restorana. Tu se takođe nalazi i Gaudijeva  Casa Batlló, Casa Mila i Sagrada Familia.

Sants-Montjuic nudi prelep pogled na grad kada dođete do vrha planine. Poseduje prelepe parkove, kao i stanicu brzog voza koji je povezuje sa ostalim delovima grada.

Barselona trenutno ima osam linija koje vas mogu dovesti bilo gde u gradu. Jedna karta košta 2,20 eura, dok je mnogo povoljnija T-10 karta koja važi deset vožnji i košta 10,20 eura.

Kaže se da je taxi u Barseloni jedan od najjeftinijih u Evropi, pa ukoliko vam je zgodnije možete koristit taxi, ili ukoliko volite možete se voziti biciklom ili šetati, s obzirom da je Barselona veoma dostupna za pešačenje I biciklizam.

Bilo da se opuštate na peščanoj plaži, bilo da upoznajete kulturnu istoriju Barselone, jedno je sigurno – duh ovog grada osvojiće vas u potpunosti!

Piknik je univerzalan način da jedete napolju. Sastojci su jednostavni: hrana, dobro društvo i lepo parče zelene trave. Praviti piknik sa porodicom ili prijateljima nije samo prijatno, već i romantično.

Predstavićemo vam 5 razloga zašto je Francuska dobro mesto za piknik.

• Bez obzira da li ste u velikom gradu ili malom selu, Francuska sigurno ima divnih zelenih parkova. To je savršena okolina i Francuska kultura vam obezbeđuje savršenu kulisu za pravljenje piknika. Ukoliko tražite sto za piknik ili samo lepo parče zelene trave, sigurno je da ćete to i pronaći bilo gde u Francuskoj.
• Ako postoji jedna stvar koju Francuzi znaju dobro da prave to je hleb. Hleb za doručak, hleb za ručak, hleb za večeru, hleb za piknik.  Francuski hleb je topao i svež, i neverovatno ukusan ukoliko ga kupite u pekari. Bićete oduševljeni kada platite jedan euro i dobijete baget svež iz rerne neverovatnog ukusa i teksture.

• Neće vam biti teško da pronađete dobro vino po niskoj ceni. Supermarketi su prepuni ovog ukusnog pića. Niska cena ne znači i loš kvalitet, što definitivno doprinosi tome da pravite piknik u zemlji koja ima svetski najbolje vinograde. Nakon svega, šta je ukusan hleb i dobro parče sira bez čaše vina.
• U bilo kom supermarketu, čak i u malim selima, sir je dominantna namirnica. Camembert, Brie, koziji sir su smao neke od opcija koje se nude u Francuskoj. Kada kupite taj baget trebaće vam i puno ukusnog sira. Tako da obavezno kupite nekoliko vrsta koje ćete poneti na vaš piknik.

• Na vašem meniju za piknik sigurno će se naći neki dezert koji će ići nakon sira. Verovatnno ćete spremiti još jednu flašu vina koja će ići uz dezert. Klasični dezert koji je odličan za piknik je biskvit Speculoos. Ova poslastica je ukusa karamele, a možete naći i namaz sa ukusom ovog biskvita, ukoliko vam je ostalo bageta na koji možete namazati ovaj preukusni krem. Na vašu sreću supermarketi u Francuskoj neće uskoro ostati bez ove poslastice.

Znači, ukoliko je Francuska na vašoj listi želja za putovanja, postarajte se da napravite sebi piknik u Francuskoj. Nećete zažaliti, niti zaboraviti prelepe uspomene pod Francuskim nebom.

Život je stalna transformacija, put i promena. Život je skup malih unutrašnjih smrti i rođenja. Nema dostignuća bez bola, nema rasta bez razvoja. Život je stalno putovanje.   Kažu da je putovanje priroda naše duše. Duša uvek putuje.

„Putovanje je mnogo više od razgledanja spomenika, to je duboka i trajna promena ideje življenja.“ – Miriam Beard

Putovanje u novu zemlju, ili neko novo mesto, može se uporediti sa iskustvom rođenja. Kao novorođenčad mi još uvek nemamo osećanja i naš um još uvek ne radi u svetu fenomena. Dete poznaje samo senzaciju. Mora se uzeti u ruke, mora da oseti dodir. Osećanja, misli – dolaze kasnije, tokom vremena. U početku je uvek sve senzacija.
U prvim satima na novom mestu, osoba je mnogo više svesna. Vraćamo se na nivo senzacija. Uključena je svest o vazduhu, zvuku, suncu. Um još nije savladao sliku beskonačnosti. On još nije u stanju da izvuče zaključak i prisvoji ovo. Ovi dragoceni dani su kao da ste rođeni u novom telu. Gde sam? Ko sam ja? Možete se zapitati i vratiti živopisni doživljaj života. Biti u sebi. Ako posmatramo prostor pažljivo slušajući svojim srcem, ušima, očima, onda se prostor okreće prema nama i sluša nas kao odgovor. Zato volimo da putujemo. Život je ritam, gde je putovanje praznina. Isti jaz koji se dešava između udisanja i izdisaja. Prostor voli pažnju. On je živ i ima um. Na jednom mestu grudi će se otvoriti – to se često dešava u planinama. Na drugim mestima, na primer u hramovima i manastirima, osećate smirenost. Tada sve misli razuma nestaju, mentalna rana se leči, pojavljuju se suze za čišćenje. Svi nevažni, izmišljeni problemi postaju takvi da su – nevažni i izmišljeni. Svako mesto ima svoju energiju, i to nas uči da je zemlja živa, da se mora slušati srcem. Putujemo zato što udaljenost i raznolikost podsiču našu kreativnosti. Kada stignemo kući, kuća je i dalje ista. Ali nešto unutar našeg uma se promenilo, i to sve menja.
Jedan dan proveden na nekom novom mestu može biti kao 10 godina provedenih kod kuće.

U nekim „mestima moći“ ne možete disati od radosti koja vas obuzima. Onda morate prestati i čekati, biti u njemu što je duže moguće. Osvestiti taj trenutak i uživati u njemu što je duže moguće. Kada se desi čudo – ne žurite da o tome razgovarate sa drugim ljudima. Ono što je došlo, ono što se dogodilo na putu je samo za vas. Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača. Ovo je dar putovanja.

Prag je glavni i najveći grad Češke.
Njegova panorama oduzima dah, a neizbežni mostovi su jedna od omiljenih stavki koje bi trebalo obići. Smešten je na desnoj obali reke Vltave, tačno na pola puta od Beča do Berlina. Stari grad predstavlja najstariji, ali ujedno i najživopisniji deo grada nastao u 13. Veku. Sam Prag leži na sedam brda između kojih postoji mnoštvo religijskih građevina, zamkova, palata, muzeja, parkova i interesantnih ulica.

Sama arhitektura Praga je sama po sebi impresivna, a ono što se proporučuje svim turistima je prelazak preko Karlovog mosta zbog fenomenalnog pogleda na reku. On je najstariji Praški most, sagrađen 1357. godine. Prepoznatljiv je jer svaki njegov deo je deo istorije ovog grada bilo da su to fontane, vrtovi ili mitovi iz drevnih mitologija.

Nikako se ne sme izostaviti Astronomski sat u okviru Gradske većnice, Trg republike i Kulu starog grada. U okviru starog grada nalazi se i popularni Jevrejski grad koji se dugo vremena  izdvajao od ostalih delova grada jer su se u njemu nalazili progonjeni Jevreji iz rata. Takođe za ljubitelje klasične muzike tu je i kuća “Kamenog zvona“, građevina koja je pretrpela radikalne promene. U njoj se odžavaju koncerti Češke filharmonije i brojni muzički festivali i manifestacije.Palata Sternberski predstavlja jednu od najlepših arhitektonskih čuda. Brojne katedrale nacionalni muzeji, crkve, tornjevi, kule, lavirinti manastiri, trgovi i teatri čine ovaj grad nezaobilaznim na putovanjima.

Šta treba da znate pre nego što odete u Prag

Vreme je nepredvidivo. Savet je da ponesete odeću tako da možete slojevito da se obučete. Dešavalo se da u avgustu temperature idu od 15C do 40C.

Možete piti vodu sa česme, ali zašto bi kada je pivo tako jeftino. U Češkoj se ne koristi Euro, već Češke krune. U restoranima ostavljate bakšiš oko 10%, naravno ukoliko ste zadovoljni. Pušenje je zabranjeno u restoranima.

Ukoliko želite da uživate u lepotama Praga na miru, i kada nema mnogo gužve, onda bi trebalo da posetite Karlov most rano ujutru ili Praški dvorac kasno uveče.

Ukoliko želite da upoznate pravi Prag morate otići iz centra grada, jer lokalno stanovništvo uglavnom živi van centra. Drugi delovi grada, kao što su okruzi Karlin, Vinohrady, Letna i Zizkov će vam pokazati nešto autentičnije. Do tih delova grada možete stići javnim prevozom koji je jedan od najboljih u svetu. Takođe možete koristiti Uber ili Liftago, Češku verziju Ubera.

U Pragu ćete puno šetati zato ponesite udobnu obuću i mentalno se pripremite na puno šetnje.

Usluga nije najbolja na svetu, i članovi osoblja neće uraditi sve da mušterija bude zadovoljna, često nećete rešiti problem čak iako se obratite centru za zaštitu potrošača, ali ipak pivo je jeftino.

I na kraju, taksisti će probati da vam naplate duplo više, nikako nemojte razmenjivati pare na ulici, jer možete dobiti Beloruske rublje koje ničemu ne služe. Ponašajte se pametno i koristite zdrav razum kao i svuda, i nećete imati nikakvih problema u Pragu, kao i nigde na svetu.

Italija je zemlja okružena Mediteranskim morem u južnom delu Evrope. Specifična je po tome što na mapi ima oblik čizme. Najveći gradovi su Rim, Milano, Napulj, Palermo, Bolonja, Đenova, Firenca i Venecija. Italija je verovatno najposećenija zemlja u Evropi, privlači turiste sjajnom arhitekturom, ukusnom hranom, raznolikim pejzažima i večnom umetnošću.

Smeštaj u hostelima košta u proseku između 18-30 eura za noć, dok zasebne sobe u hostelima koštaju od 50 do 100 eura za noć. Većina hostela nudi besplatnu posteljinu i Wi-Fi. Možete očekivati da potrošite oko 50 eura za noć u prosečnoj sobi u nekom hotelu, ili blizu 70 eura za malo lepšu i prostraniju sobu. Najbolja varijanta je Airbnb, gde ceo stan može da se iznajmi od 40 eura pa naviše, u zavisnosti od lokacije.

Italija je poznata po svojoj kuhinji –sveža pasta, hleb, sladoled, pica, paradajz i naravno vino. Izuzetno je lako da jedete dobro i veoma skupo bilo gde u Italiji, ali je isto tako moguće da se hranite i za 15 eura ili manje po danu, ukoliko se malo potrudite. Većina obroka u restoranima košta oko 25 eura po osobi. U turistički popularnim mestima dodajte još 10 eura na to. Brza jela, kao što su pica parče, panini i grickalice koštaju od 2 do 7 eura. Obroci u McDonaldsu koštaju oko 10 eura. U mnogim restoranima naplaćuju i mesto za sedenje i hleb 3 eura po osobi.

Ulaz u većinu atrakcija i muzeja u Italiji košta od 10 do 20 eura. Očekujte i više ukoliko želite i vodiča recimo u Vatikanu ili Koloseumu. Ukoliko rezervišete ture, mnoge kompanije će vam dati popust  ako kod njih rezervišete nekoliko poseta. Takođe, ako ste planirali da puno razgledate dobro bi bilo uzeti gradske karte koje vam obezbeđuju popuste za muzeje, turističke oblaske i atrakcije, i one su dosta jeftinije nego kad kupujete pojedinačne karte. Obilasci vinarija koštaju od 60 do 75 eura, dok časovi kuvanja mogu da koštaju od 100 do 300 eura po osobi u zavisnosti od toga  koliko sati kuvanja  i vina je uključeno.

Glavne znamenitosti koje treba da vidite ako posetite Italiju su: Rimski Koloseum, Venecija, Pompeja, krivi toranj u Pizi, Firentinska katedrala, Vatikan, Rimski forum, Panteon.

Stres kod kuće, na poslu, u školi čini vas napetima, nemirnima, razdražljivima, krade vam elan i energiju, ograničava vaše sposobnosti. Potvrđeno je da putovanje obnavlja energiju, osvežava organizam, pomaže uspostavljanje duševnog mira i suzbija stres, depresiju i njihove negativne učinke. Već i kratko udaljavanje od kuće ili posla može restartovati ceo organizam. Putovanje možete prihvatiti kao ulaganje u sopstvenu sreću i zdravlje.

Takođe je utvrđeno da ljudi koji tokom godišnjeg odmora ne odlaze na putovanja, imaju znatno veći rizik od srčanog udara i drugih bolesti srca.
Čak i planiranje putovanja može imati fantastičan efekat na telo – povećava sreću i osećaj zadovoljstva. Ne samo da putovanje smanjuje stres, već i prosvetljava vaš um. Susretanje sa novim ljudim i prilagođavanje novim situacijama čini individuu globalno i kulturno svesnijom. To održava um oštrim, povećava kreativnost i pomaže u ličnom rastu i razvoju

Izbor destinacije kao i odabir sadržaja u kojem ćete uživati, zapravo je vaša lična terapija koju sami sebi prepisujete i određujete prema vlastitim potrebama, snovima i željama.

Potvrđeno je da putovanje, promena aktivnosti i mesta boravka pojačava unutrašnju snagu te pridonosi emotivnom osveženju i mentalnoj relaksaciji.
Putovanje predstavlja izazov za mozak. Ono donosi različita nova iskustva i okruženja te tako podstiče zdravlje mozga i njegove kognitivne funkcije.

Uzimanje predaha od uobičajenog boravišnog, društvenog ili poslovnog okruženja puni vaš celi organizam pozitivnim vibracijama. Ljudi koji povremeno putuju i menjaju rutinu života osećaju se zadovoljnije, ispunjenije, srećnije te žive kvalitetnije i duže.

Prema mišljenju stručnjaka putovanje je korisno i za jačanje odnosa s prijateljima i porodicom. Vreme koje tokom odmora i putovanja posvećujete sebi i vašim najbližima smanjuje otpuštanje hormona stresa koji narušavaju naše mentalno i fizičko zdravlje. Osim toga, sećanje na lepe uspomene s odmora i putovanja može u vama izazvati sreću i zadovoljstvo još dugo nakon putovanja.

Stvarajte prilike za nova putovanja. Vaše zdravlje će vam biti zahvalno!