Barselona

Barselona je grad sa Mediteranskom klimom, što znači da je vreme blago čak i tokom zime. Prosečna temperatura od Decembra do Februara je oko 5 stepeni Celzijusa, dok u Julu sunce sija prosečno 10 sati dnevno.

Dok u Barseloni govore španski, oni koji se potrude da nauče i nekoliko reči katalonskog će zasigurno biti veoma dobrodošli u ovom gradu.

Barselona je podeljena na mnogo manjih opština, i svaka ima nešto posebno da ponudi. Najpopularnije, koje su definitivno vredne posete su:

Ciutat Vella poznatija kao Gotski kvart u srcu Barselone je i najstariji deo Barselone. Na ovom mestu ima puno turista, tu se nalazi i La Rambla jedan od glavnih gradskih bulevara. Obavezno posetite Pikasov muzej koji se nalazi u ovoj četvrti.

L’Eixample se nalazi izvan zidova grada i tu se može naći moderna arhitektura, i takođe je mesto najboljih barova i klubova u gradu.

Gracia je nekada bila grad Katalonije izvan Barselone, ali kako se Barselona širila tako je postala predgrađe Barselone. To je najviše studentski deo grada gde se nalazi i popularni Gaudijev park.

Eixample je deo grada gde se najbolje šopinguje i ima dosta barova i restorana. Tu se takođe nalazi i Gaudijeva  Casa Batlló, Casa Mila i Sagrada Familia.

Sants-Montjuic nudi prelep pogled na grad kada dođete do vrha planine. Poseduje prelepe parkove, kao i stanicu brzog voza koji je povezuje sa ostalim delovima grada.

Barselona trenutno ima osam linija koje vas mogu dovesti bilo gde u gradu. Jedna karta košta 2,20 eura, dok je mnogo povoljnija T-10 karta koja važi deset vožnji i košta 10,20 eura.

Kaže se da je taxi u Barseloni jedan od najjeftinijih u Evropi, pa ukoliko vam je zgodnije možete koristit taxi, ili ukoliko volite možete se voziti biciklom ili šetati, s obzirom da je Barselona veoma dostupna za pešačenje I biciklizam.

Bilo da se opuštate na peščanoj plaži, bilo da upoznajete kulturnu istoriju Barselone, jedno je sigurno – duh ovog grada osvojiće vas u potpunosti!

Koliko je zaista dozvoljeno piti kafa u toku jednog dana?


https://edition.cnn.com/2017/09/29/health/coffee-healthy-food-drayer/index.html

Većina ljubitelja kafe je bila zbunjena preporukama lekara po pitanju koristi ili štetnosti ovog napitka. Mnogi lekari su decenijama upozoravali na štetnost prekomernog pijenja kafe. Jedna studja iz 2009. sa Durham University u Velikoj Britaniji je čak utvrdila da ljudi koji piju sedam ili više šolja instant kafe imaju rizik od nastanka halucinacija (rezultati nisu sasvim ubedljivi i još su pod proverom drugih naučnika). Na sajtu Health.com se konstatuje: 

„Čista kafa je bogata antioksidansima, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara ili dijabetesa. Medjutim, hemijska sredstva koja se koriste u uzgajanju i pripremi kafe, mogu biti veoma štetna…“

Na primer, instant kafe mogu sadržati akrilamid, koji se stvara pri visokim temperaturama tokom pripreme kafe. On je otkriven u kafi tek 2002 godine, pa nije poznato koje su koncentracije sigurne, ali  Food and Drug Administration upozorava na mogućnost oštećenja nerava koje on izaziva. Kod životinja ima kancerogeno dejstvo. Akrilamid je skoro potpuno odsutan u običnoj mlevenoj kafi. 

U prospektivnoj desetogodišnjoj studiji, pokazano je da ljudi koji piju četiri šolje kafe dnevno imaju 64% manji rizik da umru od bilo koje bolesti, u odnosu na ljude koji ne piju kafu. Ovaj efekat je posebno bio izražen kod osoba preko 45 godina. U istraživanju je učestvovalo 20 000 ljudi. Ukoliko je broj šolja kafe bio pet (dakle, još jedna dodata na prethodnu količinu), rizik od smrti se smanjio za još 22% (što ukazuje na zaštitini efekat kafe). Autor ispitivanja, dr Adela Navaro, kardiolog iz Hospital de Navarra u Pamploni, Španija kaže da je najbolji efekat kafe bio vidljiv kod ljudi koji nisu imali hronične bolesti.

Koliko kafe je sigurno? Food and Chemical Toxicology je u studiji objavljenoj 2017 konstatovao da su četiri šolje kafe (misli se na tzv. američku tj. filter kafu) sigurne u većine ljudi (ovo odgovara količini od 400 mg kofeina). U istoj stuidiji se preporučuje da trudnice mogu da piju do tri šolje kafe, bez štetnih efekata na plod. U jednoj od studija je praćeno 521,000 people u više zemalja Evrope. Zaključak je jasan, kafa je korisna, a nije zapažena razlika izmedju pojedinih zemalja. Osobe koje su pile više kafe imale su 7 do 12% manji rizik od srčane smrti. Isti efekat je davala i kafa bez kofeina, što znači da efekat nije vezan za ovaj popularni sastojak kafe.

Poznato je uz sve ove korisne efekte, da kafa pomaže u koncentrisanju, a ovaj efekat je posredovan blokadom inhibitornog transmitera u mozgu, adenozina.  Ovo dovodi do skoka adrenalina i dopamina. Svima je poznato kako nas kafa budi na početku dana, pomaže postizanje koncentracije kada smo umorni. Pored svega rečenog, kafa sadrži hranljive sastojke, kao što su riboflavin, pantotenska kiselina,kalijum, magnezijum, mangan i nijacin. Sadržaj antioksidanasa prevazilazi sve ono što sadrži ishrana Zapadnog tipa (osim naravno voća i povrća).

Kafa je dobra za mozak i srce, ali i druge organe. Dakle, pijte kafu, preporučene četiri šolje dnevno.

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Može li se umreti odustajanjem od života?


https://www.inverse.com/article/49381-give-up-itis-korean-war-syndrome

Prema rezultatima studije John Leacha sa University of Portsmouth u Engleskoj, može.  Prva studija ove vrste je istraživala fenomen odustajanja od života (medicinski se ovo naziva pihogenom smrću). Istraživači  ukazuju da se radi o odgovoru na bezizlaznu situaciju, pa smrt izgleda racionalno rešenje nerešive situacije. Ukoliko se stanje ne prepozna i leči, smrt može nastupiti u roku od 3 dana. Ovaj fenomen nije ni u kom pogledu samoubistvo, koje je aktivna i voljna radnja.

Psihogena smrt je realan fenomen, nije povezana sa postajanjem depresije. Neurološki je povezana sa promenama u prednjem cingulatnom regionu (frontalni subkortikalni region mozga, koji kontroliše motivaciju, ponašanje usmereno ka postizanju odredjenog cilja).  Poremećaji u ovom regionu dovode do gubitka motivacije, sa apatijom kao neizbežnom posledicom.

Ali, smrt nije neizbežna. Određene stimulacije mogu da poboljšaju stanje osobe. Medju njima su posebno važne fizička aktivnost. Fizička aktivnost oslobadja dopamine koji antagonizuje efekete gubitka motivacije. 

Postoji pet faza psihogene smrti:

1. Povlačenje iz društva – osoba se posle trauma izoluje, povlači u svoju usamljenost, razvija osećaj bezemotivnosti i ravnodušnosti. Ovakva stanja se često sreću kod zarobljenih vojnika.

2. Apatija – Ovakve osobe su melanholične, bez energije, kao da više ne žele da se bore. One prestaju da paze na odeću, ne kupaju se.

3. Abulia – Postoji toliki gubitak motivacije, da osoba ne želi ni da govori. Oni se potpuno povlače u sebe, ne žele da pomognu ni sebi ni drugima. Dr. Leach ovo stanje opisuje kao „prazan um ili svest, bez sadržaja”.

4. Psihička akinezija – Ovo stanje se dostiže kada je osoba svesna, ali u takvom stepenu apatije da čak ni jak bol ne daje skoro nikakav odgovor. Ovakve osobe često leže u ekstremnoj prljavštini.

5. Psihogena smrt – ovaj poslednji stadijum uključuje dezintegraciju kao posledicu potpunog predavanja. Ove osobe leže u sopstvenom urinu ili fecesu, ništa ih ne može pokrenuti. U koncentracionim logorima se ovaj fenomen često viđao kod zatvorenika kojima su oduzimane skrivene cigarete. Ovo je često bio trenutak kada je osoba odlučivala da umre, a smrt se javljala posle nekoliko dana.

Iza ovog fenomena se izgleda krije adrenalin. On je deo odgovora fight-or-flight (bori se ili beži).  On može da ima veoma lose efekte na srčani mišić, čime se objašnjava iznenadna smrt kod epizode jakog straha (opisan je slučaj žene koja je umrla dok je gledala pad zapaljenog aviona, iako nije imala nikakvo organsko oboljenje).  Adrenalin remeti rad srca, dovodeći do zastoja srca. Ne mora biti samo strah uzrok smrti. Opisan je slučaj igrača bridža, koji je umro kada je video da je dobio tako dobre karte, koje je praktično nemoguće dobiti u ovoj igri.Čuvena vudu smrt nastupa kada vudu vrač naredi nekoj osobi, koja je pod jakim uticajem njegove ličnosti da umre.

Ukratko, u kriznim situacijama simpatički nervni sistem luči velike količine adrenalina.  
Dr. Martin Samuels, koji istražuje slučajeve psihogene smrti kaže u intervjuu iz 2009: „Neki ljudi umiru u toku seksa ili religijske egzaltacije, kada se osećaju da su dostigli vrhunac. Jedan golfer je posle savršenog pogotka rekao partneru, sada mogu da umrem i…umro. Istraživanje iz Nemačke je pokazalo veliki broj smrtnih slučajeva u toku Svetskog kupa u fudbalu”.
Dakle, mozak može da sve učini sa našim telom, pa i da nas ubije.

Preuzeto sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Prvi sastanak

Prvi sastanak sa potencijalnim partnerom/partnerkom ima veoma važan značaj. Prvo, prvi sastanak je prilika za upoznavanje i uspostavljanje početne komunikacije i drugo to je prilika za formiranje prve impresije (utiska) o osobi za koju smo zainteresovani. Psihološka istraživanja su pokazala da su ljudi skloni da formiraju prvi utisak o nekoj nepoznatoj osobi za veoma kratko vreme i da ta vrsta impresije igra značajnu (ali ne i presudnu) ulogu u kasnijoj interakciji. Za veoma kratko vreme (mereno sekundama) ljudi mogu formirati sudove o nečijoj atraktivnosti, inteligenciji, iskrenosti, društvenosti i raznim drugim crtama ličnosti. Neki od aspekata tih sudova o drugoj osobi mogu biti veoma tačni dok drugi mogu biti pogrešni, čak i potpuno pogrešni. Znači, prva impresija nije u potpunosti tačna i pouzdana, ali je značajna jer utiče na našu dalju procenu i očekivanja od osobe koju upoznajemo.

Na formiranje prve impresije utiču brojni faktori: neverbalni znakovi (mimika, gestikulacija, intonacija govora, držanje tela, prostorna distanca, odeća koju nosimo, pokreti itd), ono što govorimo, ponašanje u datom kontekstu itd. Istraživanja pokazuju da neverbalni znakovi imaju presudan značaj za formiranje prvog utiska o nepoznatoj osobi (pre svega znakovi koje očitavamo na osnovu nečije facijalne ekspresije) i to iz nekoliko razloga. Neverbalni znakovi su spontani i ne možemo ih svesno kontrolisati, što znači da oni signalizuju naša autentična (a ne kontrolisana) ispoljavanja. Pružaju nam informacije o emocionalnom stanju i reagovanju osobe na različite sadržaje. Upoređujući ono što osoba neverbalno emituje sa onim što govori stičemo utisak o nečijoj iskrenosti i spontanosti.

Iako neverbalna komunikacija igra značajnu ulogu u donošenju sudova o drugoj osobi, na tu vrstu procene utiču i drugi gore navedeni faktori ali i naše raspoloženje, priroda motivacije i očekivanja koja imamo od te osobe kao i različiti stavovi, predrasude i kulturni standardi koje smo usvojili tokom života. Svi ovi faktori mogu dovesti do donošenja pogrešnih sudova o drugima. Naročito naše raspoloženje, motivacija i očekivanja koja imamo prema osobi koju procenjujemo mogu nas dovesti do pogrešnih zaključaka.

Na prvom sastanku svi teže da ostave pozitivan utisak na drugu osobu, što je sasvim normalno i legitimno. Iz tog razloga ljudi su oprezni, obazrivi, vode računa šta će obući, reći gde će izaći itd. To je sasvim racionalno i svrsishodno. Međutim ponekad se dešava da osoba iz te obazrivosti lako sklizne u osećanje anksioznosti(osećanje izrazite treme) koja može delovati parališuće i sprečavati osobu u spontanom izražavanju i ponašanju. To može dovesti do toga da se osoba “blokira”, ne zna šta da kaže, ponaša se izveštačeno, govori stvari koje ne misli, preterano se slaže sa drugima, previše priča ili govori o irelevantnim i ne baš zabavnim sadržajima itd. Dakle, anksioznost je najveći neprijatelj prvog sastanka. Ako pokušavamo da sebe nateramo da se smirimo proizvešćemo upravo suprotan efekat – anksioznost. Ali zašto neki ljudi često imaju ovakvu vrstu nerealističnog zahteva prema sebi? Iz razloga što veruju da je neophodno da ostave dobar utisak i/ili da moraju da fasciniraju osobu koju upoznaju. Upravo ovakva vrsta zahteva predstavlja glavni izvor anksioznosti na prvom sastanku. Ljudi koji razmišljaju na ovaj način nanose sebi višestruku štetu.

Čak i ako uspeju da ostave dobar utisak na osobu sa kojom su izašli, na osnovu izveštačenog ponašanja i glume koja je bila motivisana strahom, biće prinuđeni da to rade svaki put, kako bi održali povoljan utisak te osobe, što je svakako naporno, štetno i dugoročno gledano neodrživo.

Samim tim što nisu spontani, često ne znaju šta da kažu osobi sa kojom komuniciraju ili govore stvari koje ne misle ili koje nisu zanimljive i relevantne za komunikaciju na prvom sastanku.

Neki će biti skloni da kasnije sebe obezvređuju i gube samopouzdanje jer su svesni da se nisu ponašali onako kako su to želeli.

Kako eliminisati ovu vrstu anksioznosti? Da bi ste eliminisali ovu vrstu anksioznosti potrebno je da odustanete od vašeg stava da se nužno i po svaku cenu morate dopasti osobi sa kojom ste izašli na prvi sastanak. Ako razmišljate na taj način kako će te se osećati? Anksiozno, imaćete tremu i nećete biti spontani. Kako je bolje za vas da se osećate u takvoj situaciji? Samo obazrivo, jer će vam to pomoći da vodite računa o svom ponašanju i učiniće da budete mnogo spontaniji i autentičniji. Dakle promenite vaš stav. Pođite od stava da iako želite da se dopadnete toj osobi (čak iako jako želite) to apsolutno ne morate. Zašto? Evo nekoliko dokaza za to:

Ako se ne dopadnete toj osobi to ne znači da se ne možete dopasti nekoj drugoj. To što se ne sviđate njoj/njemu ništa ne govori o vama već o preferencijama (ukusu) druge osobe, a ukusi su veoma različiti.

To što možda niste uspeli da se dopadnete željenoj osobi svakako je loše, možda čak i frustrirajuće, ali sigurno nije užasno i katastrofalno, vaš život se neće okončati nakon jednog (ili više) neuspeha.

Postavite sebi pitanje: da li je uopšte moguće da se dopadnete baš svim osobama koje ste odabrali? Da li je to ikome pošlo za rukom?

Ako se nisam dopao/la toj osobi možda je to znak da mi nismo jedno za drugo.

Ako sam u nečemu pogrešio/la tokom prvog sastanka, da li to znači da će mi se to dešavati uvek i sa svim osobama koje upoznajem. Naravno da ne. Možda mogu nešto korisno da naučim iz tog lošeg iskustva.

Dakle, uvek izaberite da budete autentični i spontani, prihvatite sebe podjednako i sa svojim uspesima i neuspesima, jer ni jedni ni drugi ne govore o vašoj ličnoj vrednosti. Ono što želite jeste da se dopadnete toj osobi onakvi kakvi stvarno jeste, a ako u tome i ne uspete nije kraj sveta, biće vam žao ali brzo će te nastaviti dalje. Zato se opustite i fokusirajte na partnera/partnerku, na ono što on/ona priča i kako se ponaša. Budite otvoreni i nemojte previše verovati svojim prvim impresijama (jer kako znamo one često mogu biti veoma pogrešne), ne budite ni previše analitični i kontrolisani, nemojte pokušavati da previše kontrolišete situacije, dozvolite sebi da osetite kao se osećate u prisustvu te osobe, zaključke će te donositi kasnije kad dođete kući i kada budete imali dovoljno informacija.

Preuzeto sa sajta www.vaspsiholog.com

Kako kontrolisati stres


https://pixabay.com/photos/stress-anxiety-depression-unhappy-2902537/

Današnji način života je veoma stresan. Potpuno je poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture kod Srba). Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom vidja kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti. 

U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za smirivanje dovodi do obrntuog efekta. Cohen u studiji iz 1995 nalazi da je polovina pacijenata koji su dolazili zbog napetosti i paničnih stanja imalo kao uzrok prekomernu primenu benzodiazepina (Bensedin, Apaurin i slični) ili alkohola.Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres,a treba izbegavati jedenje velike količine nezdravih proizvoda. Buljenje u telefon takođe neće pomoći da se stres suzbije, kao i prekomerno spavanje. Ni istresanje na druge osobe nije rešenje.

Najpre, uvek pokušajte da izbegnete stres. Naučite se da kažete ne, ne preuzimajte više obaveza nego što možete da obavite. Posebno ako se radi o aktivnostima koje se obavljaju istovremeno. Multitasking (obavljanje više aktivnosti paralelno) je jedan od najvažnijih uzroka stresa. Iako žene bolje podnose multitasking, ni one ne bi trebalo da preteruju sa prihvatanjem gomile obaveza.Izbegavajte osobe koje su stresne za vas tzv. „energetski vampiri“. Posle kontakta sa njima, osećate se iscrpeno. Kontrolišite svoju okolinu. Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posao nervira, pokušajte sa alternativnim, manje opterećenim putem (iako je možda duži). Efekat promene ponekad ima odlično dejstvo.

Ukoliko se nadjete u stresnoj situaciji, slobodno izrazite svoje mišljenje (suzbijanje stvara napetost). Ukoliko vas neko gnjavi, ljubazno se izvinite i kažite da imate hitne obaveze. Pokušajte da se prilagodite situaciji. Ako ste u kolima zaglavljeni u saobraćaju, umesto da se nervirate, shvatite to kao priliku da slušate omiljenu muziku.Kada se pojavi neki problem, zapitajte se kakav će on imati značaj za godinu dana i videćete da će se problem umanjiti. Ako ste perfekcionista, pokušajte da smanjite očekivanja od sebe i drugih. Ako je situacija takva da ne može da se kontroliše, prihvatite je. Ne pokušavajte da se borite ako nema izgleda na uspeh. Podelite osećanja sa osobama oko sebe, naučite da opraštate.

Većina našeg stresa proističe iz socijalnih interakcija, straha od neprihvatanja,  straha od ismevanja, da nećemo biti voljeni. Ovi su strahovi iracionalni, potencirani savremenim trendovima (kao da je važno koliko imaš lajkova na FB, ako imaš pored sebe osobu koja te voli).

Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa. Šetajte psa, vozite bicikl, idite peške do prodavnice, igrajte uz muziku. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak  dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo mozga gde se nalazi memorija.  Ovo uopšte ne znači da morate ići u teretanu ili trčati kilometrima (ovo je čak uzrok stresa), dovoljna je umerena fizička aktivnost (brza šetnja, penjanje uz stepenice umesto liftom).Povezujte se sa drugim osobama i razgovarajte sa njima. Ljudska komunkacija je nezamenljiva (i sve ređa). Najteža kazna u zatvoru je samica.

Konačno, najvažnije, pokušajte da u sve što radite unesete zabavu i zadovoljstvo. Smeh je kaže stara mudrost, najbolji lek za sve bolesti. Dokazano je da osobe koje se više smeju imaju bolju funkciju imunog sistema, niži nivo stres hormona, manje osećaju bol, imaju opuštene mišiće (pa time manje bolova u vratu i ledjima), nižu učestalost infarkta. Smeh suzbija napetost i depresiju, a poseduje i moćnu socijalnu komponentu. Ljudi vole osobe koje se smeju, one privlače druge ljude, često su lideri u svojoj sredini. Osoba koja se smeje izbegava konflikte.

Hobiji su veoma važni u suzbijanju stresa. Ukoliko se posle stresnog dana posvetite nečemu što volite, osetićete se opuštenije i zadovoljnije.

Tekst preuzet sa bloga banenestorović.blogspot.com

Ono si što jedeš

Foto:www.istockphoto.com

Današnji stanovnik Zapadne Evrope ili SAD stvara i troši dvostruko više nego 2000. godine, a mnogostruko više nego pre stotinak godina. Ali, hrana koju jedemo je sve lošija i lošija, pa su poremećaji koji nastaju na taj način sve češći. Procenjuje se da više ljudi (12 miliona) umire od poremećaja izazvanih hranom (pomenimo samo gojaznost, karcinom, dijabetes), nego od smrti izazvanih prekomernom upotrebom alkohola (2,75) i duvana (7 miliona) zajedno.

Razlog je u činjenici da nismo prilagodjeni novim vrstama i količinama hrane. Pogled na rafove supermarketa će vam odmah pokazati da dominiraju grickalice, napici bogati šećerom, čokolade. Sve je šareno, slatkog ukusa (nema gorkih ili kiselih proizvoda). Ne samo što jedemo hranu drugačijeg sastava, jedemo i mnogo veće količine. Zanimljivo je da osuđujemo gojazne osobe, ali ne proizvođače hrane koja goji. Prodaja grickalice i brze hrane je porasla za 30% izmedju 2011. i 2016. godine. Istraživanja pokazuju da čak i u zemljama koje su bile primer dobre ishrane, mediteranskog tipa (bogata maslinovim uljem, ribom, paradajzom), mladi sve više jedu brzu hranu.

Promenila se i psihologija jela. Ljudi više ne jedu lagano, uživajući u hrani. Oni uzimaju bilo šta u bilo kojoj kombinaciji. Jede se u hodu, nedovoljno se žvaće. Žvakanje je od izuzetne važnosti. Ljudi koji dugo žvaću, uživaju u ukusu hrane. Ovo stimuliše lučenje digestivnih sokova, olakšavajući varenje. Takodje, poboljšava čvrstinu zuba. Ljudi koji sporo jedu se manje prejedu, jer mozak posle oko 20 minuta obroka stvara osećaj sitosti. 

Šta je dobra ishrana? To je uzimanje namirnica za koje znamo da imaju povoljne efekte na organizam. Tu spadaju različite vrste oraha. Oni su moćni antioksidansi, ali i izvor omega3 masnih kiselina biljnog porekla. Sadrže visoke koncentracije cinka. Brazilski orah sadrži visoke koncentracije selena, koji je izuzeno važan mineral.
Ovas je izuzetna žitarica. Bogat je kompleksnim ugljenim hidratima, koje usporavaju varenje, sprečavajući nagle skokove šećera u krvi (koji se javljaju posle obroka). Bogat je i folatima, B vitaminima.  Slične prednosti imaju pšenične klice. 

Od zelenog povrća, posebno mesto zauzima brokoli. Sadrži materije koje sprečavaju kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neke vrste carcinoma. 100 grama brokolija ima više od dnevne doze vitamina C. Sumporna jedinjenja iz njega su antikarcinogena. Treba ga jesti samo lako prokuvanog na pari. Spanać nema mnogo iskoristljivog gvoždja, ali ima dosta materija sa antioksidantnim svojstvima, sadrži nijacin, molekul života.  Slatki krompir je odličan izvor vlakana, neophodnih za dobru crevnu floru, koja je osnova dobrog zdravlja.

Najbolji izvor proteina su morske ribe, jaja, ali i piletina koja nije gajena na industrijskim farmama. Morska riba ima izuzetno visok sadržaj omega3 masnih kiselina (povoljan efekat kod kardiovaskularnih oboljenja, blesti centralnog nervnog sistema).  U jednoj studiji je pokazana regresija karcinoma prostate kod osoba sa visokim unosom omega3 kiselina. Suplementi omega3 nemaju ni približno takav efekat, kao morska riba (kako pokazuje ogromna studija iz Kine iz 2018). Piletina je jeftina, zdrava alternativa govedjem mesu. Ali, ne treba ga pržiti (posebno ne u fritezi). Jaja su bogata sa vitamin B2 i B12, ali i važne aminokiseline leucina.

Naravno, osnovno pravilo je umerenost. Umerenost u količini, raznovrsnost po sastavu. Poslednjih godina, naš sistem ishrane je fokusiran na količinu. Delimično je ovo posledica gladi tokom svetskih ratova. Drugi razlog je sastav hrane, a treći sve manje pripremanje hrane kod kuće. 

Da je moguće da se navike u ishrani promene pokazuje primer Amsterdama, koji je prvi grad u razvijenom svetu koji je od 2012. do 2015. smanjio procenat gojazne dece za 12%. Kampanja je imala mnogo aktivnosti, od zabrane reklamiranja brze hrane ili grickalica, do izgradnje mesta gde se može piti voda sa česme (voda iz vodovoda je u Amsterdamu jedna od najkvalitetnijih na svetu). Na proslavama rođendana nema grickalica i slatkiša, već parčići paradajza, kockice sira i maslinama.


http://www.stylerug.net/fitness/6-delicious-alternatives-for-junk-food/

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Zavisnost od šećera

Foto:www.alamy.com

Snimci mozga PET skenerom pokazuju da je reakcija posle uzimanja šećera potpuno ista kao kod uzimanja kokaina. Naime, materija koja se luči u mozgu pri reakciji nagrade je dopamin. Njegovo lučenje se povećava kada uzimamo šećer, što se na PET skeneru vidi kao crvena boja. Uzimanje velikih količina šećera je zavisnost.  Kao kod bolesti zavisnosti, već predviđanje da će se šećer uneti dovodi do povećanog lučenja dopamina.  

Drugi problem zavisnosti od šećera je isti kao klasičnih zavisnika od supstanci, broj receptora za dopamin u mozgu je smanjen. To znači da je stalno potrebna veća količina supstance da se dobije isti odgovor. Zavisnost od šećera je slična kao zavisnost od cigareta, alkohola ili kokaina. 

Prekomerno uzimanje šećera deluje loše  na sve organe, dovodi do nastanka dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ali se smatra i jednim od faktora rizika za nastajanje karcinoma. Najbolji primer su SAD, gde je zbog prekomernog uzimanja šećera učestalost dijabetesa u stalnom porastu.  Kod kokainskih zavisnika, ali i gojaznih osoba, postoji smanjena aktivnost dopaminskih receptora. Ovo uzrokuje potrebu za stalnim unošenjem sve većih količina supstance da se dobija ista reakcija.       

Novijeg datuma su studije koje jasno ukazuju da povećano unošenje šećera može da utiče i na smanjenje memorije i inteligencije. Kod osoba koje su konzumirale velike količine šećera I.Q. je opadao za 25 poena što može da utiče na sposbnost rešavanja problema i govorne sposobnosti. Objašnjenje je u brzom padu nivoa šećera u krvi posle početnog skoka što smanjuje dotok u mozak i samim tim i koncentraciju. Neki stručnjaci smatraju da takve neprekidne varijacije u nivou šećera, pored toga što iscrpljuju pankreas mogu da utiču na razvoj agresivnog ponašanja, hiperaktivnosti, poremećaja u ishrani, promena raspoloženja, anksioznosti, depresije i drugih psihičkih stanja, koje su sve češće u modernom društvu.

Nije lako odreći se slatkiša. Prvi korak je da se prekine sa uzimanjem veštačkih zaslađivača. Iako se oni reklamiraju kao zdravija opcija, aspratam i sukraloza mogu povećati potrebu za šećerom na duge staze, jer smanjuju nivo dopamina u mozgu. Ovo stvara nezaustavljivu potrebu za unošenjem šećera. Bolje je da se u svrhu zaslađivanja koristi med ili vanilija. Ovaj prirodni začin se nalazi u obliku štapića ili praška. Ima brojna povoljna dejstva na organizam. Smanjuje nivo šećera, povećavajući efikasnost insulina. Deluje antikancerogeno, ima antibaterijska i antigljivična svojstva. Dobro deluje na neka neurodegenerativna oboljena, bogata je antioksidansima. Za ksilitol i steviu kao prirodne zaslađivače ne postoje dokazi za stvaranje zavisnosti jer ne podižu nivo glukoze i ne stimulišu lučenje insulina.

Spavajte 8 sati, jer spavanje dovodi do disbalansa hormona sa poremećajem navika. Poznato je da osobe koje pate od nesanice imaju povećanu potrebu za slatkišima.  Ujutru uzmite dobar proteinski doručak, jer će to smanjiti potrebu za čokoladom ili slatkišima tokom dana. Jaja, jogurt i banana su dobra kombinacija za doručak koji smanjuje potrebu za šećerom.  Grickanje orašastih plodova takođe smanjuje potrebu za šećerom.

Da li zaista koristimo samo 10% mozga?

https://thinking.umwblogs.org/2019/01/31/the-movie-lucy-says-that-we-only-use-10-of-our-brains/

U filmu Lucy, Morgan Friman objašnjava na početku kako ljudi koriste samo 10% mozga i da bi stekli supermoći kada bi mogli da koriste pun kapacitet. Zanimljivo je kako je ova notorna neistina uhvatila korene čak i kod medicinskih radnika. Istina je sasvim drugačija, mi koristimo mozak u punoim kapacitetu neprekidno, pa čak i kada spavamo najviši delovi kore mozga su aktivni.

Ideja je potekla od osnivača američke psihologije Williama Jamesa, koji je smatrao da ljudi koriste mali deo svojih mentalnih potenijala i da bi IQ mogao da se podigne stimulacijom na 250–300. Američki pisac Lowell Thomas je izneo ovu ideju 1936 u knjizi “How to Win Friends and Influence People” dodajući izmišljenu rečenicu:“Profesor William James sa Harvarda je govorio da prosečan čovek korisi samo 10% svojih mentalnih sposobnosti”. Od tada se ova pogrešna intepretacija neprekidno provlači u popularnoj literaturi.

Neuronaučnik Barry Bernstein ukazuje da je ovaj mit potpuno pogrešan iz više razloga. Ukoliko bi stvarno 90% mozga bilo van funkcije, oštećenje ovih delova ne bi imalo nikakve posledice. Mi znamo da čak i male povrede imaju velike posledice na funkcionisanje mozga. Snimci mozga pokazuju da je on neprekidno aktivan, mada su aktivnost pojedinih delova manje. Znamo da se delovi organa koji se ne koriste eliminišu tokom evolucije. Delovi koji ne funkcionišu bi zakržljali. Mozak bi bio mnogo manji ako bi koristio samo 10% svojih sposobnosti.

Nema nijednog dela mozga za koga nije do sada pokazana neka funkcija. Neki delovi se koriste nedovoljno, ali nema nijednog dela koji se ne koristi uopšte. U studiji iz 2008. neurolog Barry Gordon je pokazao da je praktično svaki deo mozga u upotrebi tokom čitavog dana.

Mozak inteligentnih ljudi je umrežen na sasvim drugi način od mozga prosečnih. Studija novom metodom Array tomography je omogućila da vizuelizujemo veze unutar mozga. Analiza konektivnosti izmedju različitih delova mozga kod stotine ljudi je pokazala da ljudi sa visokim stepenom povezanosti izmedju regiona mozga imaju dobre verbalne sposobnosti, kvalitet pamćenja i kognitivnih sposobnosti i generalno su uspešni u životu. Osobe sa manjom konektivnošću su imali nižu inteligenciju, češću zloupotrebu supstanci, napade besa.

Ovaj nalaz je posledica istraživanja u sklopu  Human Connectome Project u SAD.
Ispitivano je 461 osoba. Ova istraživanja su pokazala da u stvari ljudi visoke inteligencije koriste manje mozga, jer je on umrežen na bolji način. Nalaz mozga Einsteina je dao slične podatke. Istraživanje grupe kineskih naučnika je pokazalo da što je mozak na višem stadijumu razvoja, troši manje energije tj. radi racionalnije. Dakle, ako koristite 100% mozga verovatno ste ovca, inteligentni ljudi koriste mali deo svojih kapaciteta.

Važan nauk iz ovih studija je da stimulacija mozga poboljšava konektivnost, povećavajući efikasnost njegovog rada.

https://www.philly.com/health/brain-stimulation-neurotechnology-penn-regulation-20190117.html

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Ferrero Rocher od samo tri sastojaka

https://www.taste.com.au

Ferero Roše je čokoladni slatkiš koji proizvodi italijanska multinacionalna kompanija Ferero. Predstavljen 1982. godine, slatkiš se sastoji od celog pečenog lešnika u ljusci ispunjenoj filom od lešnika i pokrivenoj mlečnom čokoladom i seckanim lešnicima. Svaki ima 73 kalorije i pakuje se u posebnu zlatnu foliju. Ferero je takođe poznat po proizvodima kao što su Nutela, Kinder Surprise i Tik Tak.

Recept za domaći Ferrero Roše od samo tri sastojaka. Potrebno je:

200g seckanih lešnika

200g lešnik napolitanki

200g nutele

Lešnik napolitanke izmrvite, dodajte seckane lešnike, a zatim i  nutelu. Mešajte dok dobro ne sjedinite smesu. U početku će vam se to činiti nemoguće, ali budite uporni i isplatiće se. Kada napravite kompaktnu smesu, stavite je u frižider da se malo stegne. Kada se smesa malo stegla, izvadite iz frižidera i napravite kuglice veličine koja vama najviše odgovara. Kao dekoraciju kuglice možete uvaljati u otopljenu čokoladu i mleveni lešnik. Iznenadićete se koliko ukus podseća na pravi Ferrero Rocher.

Piknik u Francuskoj

www.worldnomads.com

Piknik je univerzalan način da jedete napolju. Sastojci su jednostavni: hrana, dobro društvo i lepo parče zelene trave. Praviti piknik sa porodicom ili prijateljima nije samo prijatno, već i romantično.

Predstavićemo vam 5 razloga zašto je Francuska dobro mesto za piknik.

  • Bez obzira da li ste u velikom gradu ili malom selu, Francuska sigurno ima divnih zelenih parkova. To je savršena okolina i Francuska kultura vam obezbeđuje savršenu kulisu za pravljenje piknika. Ukoliko tražite sto za piknik ili samo lepo parče zelene trave, sigurno je da ćete to i pronaći bilo gde u Francuskoj.
  • Ako postoji jedna stvar koju Francuzi znaju dobro da prave to je hleb. Hleb za doručak, hleb za ručak, hleb za večeru, hleb za piknik.  Francuski hleb je topao i svež, i neverovatno ukusan ukoliko ga kupite u pekari. Bićete oduševljeni kada platite jedan euro i dobijete baget svež iz rerne neverovatnog ukusa i teksture.
https://www.bakingmad.com/recipe/french-baguettes
  • Neće vam biti teško da pronađete dobro vino po niskoj ceni. Supermarketi su prepuni ovog ukusnog pića. Niska cena ne znači i loš kvalitet, što definitivno doprinosi tome da pravite piknik u zemlji koja ima svetski najbolje vinograde. Nakon svega, šta je ukusan hleb i dobro parče sira bez čaše vina.
  • U bilo kom supermarketu, čak i u malim selima, sir je dominantna namirnica. Camembert, Brie, koziji sir su smao neke od opcija koje se nude u Francuskoj. Kada kupite taj baget trebaće vam i puno ukusnog sira. Tako da obavezno kupite nekoliko vrsta koje ćete poneti na vaš piknik.
https://vineveracosmetics.com/2013/08/05/the-french-paradox-the-benefits-of-resveratrol/
  • Na vašem meniju za piknik sigurno će se naći neki dezert koji će ići nakon sira. Verovatnno ćete spremiti još jednu flašu vina koja će ići uz dezert. Klasični dezert koji je odličan za piknik je biskvit Speculoos. Ova poslastica je ukusa karamele, a možete naći i namaz sa ukusom ovog biskvita, ukoliko vam je ostalo bageta na koji možete namazati ovaj preukusni krem. Na vašu sreću supermarketi u Francuskoj neće uskoro ostati bez ove poslastice.
https://www.mnn.com/food/healthy-eating/blogs/what-speculoos

Znači, ukoliko je Francuska na vašoj listi želja za putovanja, postarajte se da napravite sebi piknik u Francuskoj. Nećete zažaliti, niti zaboraviti prelepe uspomene pod Francuskim nebom.