Po rečima prim dr med Petra Borovića, kafa utiče na centar u mozgu koji niveliše naše raspoloženje i zove se nucleus accumbens. Ljudima koji piju kafu je u tim momentima prijatno, izlučuju se u mozgu opijati potpuno identični kao kod teških droga. Ovo traje 20-tak sekundi a nakon toga dolazi do depresivnog efekta.

Veoma važan efekat kafe je da snažno stimuliše hormone stresa, međutim, ljudi to doživljavaju kao povećanu budnost a ne kao stres. Kafa sadrži 821 isparljivi sastojak. Glavni nosilac funkcije je otrovna biljna baza koja se zove kofein. Kofein posle prvog gutljaja, kao i sve ostale droge, stiže do glavnog centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi, i podiže nivo beta endorfina, prirodnog „opijata“, hormona koji izaziva osećaj prijatnosti.

Kafa bez kofeina ne postoji

Kafa bez kofeina pravi se tako što se zrno kafe uranja u jaku kiselinu koja povlači nešto kofeina ali ga svakako ostaje u zrnu i dobijamo kafu koja uz kofein, ima i dodatak jake kiseline. Kafa sa mlekom je užasavajuće loša za stomak. Dolazi do stvaranja precipitata između kofeina i kazeina mleka, što kod nekih ljudi može izazvati mučninu, gađenje i neprijatnost.

Koliko kafe je dozvoljeno?

Oštećenja čovekovog tela nastupaju ako u toku dana popije više od 20 mg kofeina. Jedna šoljica kafe ima 120 mg. Koliko je kofein štetan i nekoristan, jasno je kad uzmete u obzir da je na skali „težine“ odvikavanja na petom mestu, posle heroina, nikotina, kokaina i alkohola.

Štetnost kafe pojačava se termičkom obradom. Kafa je svetlozelene boje, ali posle prženja na temperaturi višoj od 280 stepeni, kidaju se ugljenične veze u strukturi zrna, kafa pocrni, stvaraju se kancerogena jedinjenja. Kafa je jedina namirnica za koju nam je „normalno“ da je u ishrani koristimo ugljenisanu.

Kafa utiče na lepotu

Produkti prženja kafe su među „krivcima“ za displazije (promene) u tkivu dojki. Oblik i čvrstina dojki zavise od elastičnih vlakana kože, za koje je kafa pogubna. Istovremeno, kafa je snažan diuretik, pa isušuje kožu što dovodi do ranije pojave bora. Osim toga, od kafe i zubi žute.

Direktan uticaj kafe na zdravlje

Kafa negativno deluje i na srce, jer kad popijemo šoljicu, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. To stanje u kojem se srce nalazi posle konzumiranja kafe je stanje do kojeg nikad ne dolazi prirodno. Izazivaju ga isključivo kafa i cigarete, koje istovremeno stimulišu simpatička i parasimpatička vlakna, naređujući srcu da krene i stane u isto vreme. Tako se srce posle kafe satima nalazi u stanju napetosti koju ne može da reši.

Kafa je jedan od glavnih faktora raka jetre. Pošto raste u tropima, na njoj se nasele gljivice koje luče aflatoksin koji izaziva rak.

Kofein u organizmu ostaje između 68 i 72 sata, a on onemogućava korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz ishrane. Kosti se stalno obnavljaju, jer imaju dve vrste ćelija, jedne razgrađuju, a druge formiraju nove strukture koštanog tkiva. Tako se kosti neprekidno prilagođavaju opterećenju i naporima. Pošto kafa blokira preuzimanje kalcijuma iz namirnica, nove strukture koje se stvaraju su lošeg kvaliteta i gustina kostiju opada. Žene to osete tek kad uđu u menopauzu, pošto se tada i fiziološki gubi kalcijum a ako su rezerve već male, stvar je još gora.

Bilo bi dobro da osvestite zbog čega neke od štetnih navika uporno ne menjate, da se makar za trenutak okrenete sebi i učinite nešto dobro za svoje zdravlje.

Počnite tako što ćete se pozdraviti sa kafom. Srećno!

Većina ljubitelja kafe je bila zbunjena preporukama lekara po pitanju koristi ili štetnosti ovog napitka. Mnogi lekari su decenijama upozoravali na štetnost prekomernog pijenja kafe. Jedna studja iz 2009. sa Durham University u Velikoj Britaniji je čak utvrdila da ljudi koji piju sedam ili više šolja instant kafe imaju rizik od nastanka halucinacija (rezultati nisu sasvim ubedljivi i još su pod proverom drugih naučnika). Na sajtu Health.com se konstatuje: 

„Čista kafa je bogata antioksidansima, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara ili dijabetesa. Medjutim, hemijska sredstva koja se koriste u uzgajanju i pripremi kafe, mogu biti veoma štetna…“

Na primer, instant kafe mogu sadržati akrilamid, koji se stvara pri visokim temperaturama tokom pripreme kafe. On je otkriven u kafi tek 2002 godine, pa nije poznato koje su koncentracije sigurne, ali  Food and Drug Administration upozorava na mogućnost oštećenja nerava koje on izaziva. Kod životinja ima kancerogeno dejstvo. Akrilamid je skoro potpuno odsutan u običnoj mlevenoj kafi. 

U prospektivnoj desetogodišnjoj studiji, pokazano je da ljudi koji piju četiri šolje kafe dnevno imaju 64% manji rizik da umru od bilo koje bolesti, u odnosu na ljude koji ne piju kafu. Ovaj efekat je posebno bio izražen kod osoba preko 45 godina. U istraživanju je učestvovalo 20 000 ljudi. Ukoliko je broj šolja kafe bio pet (dakle, još jedna dodata na prethodnu količinu), rizik od smrti se smanjio za još 22% (što ukazuje na zaštitini efekat kafe). Autor ispitivanja, dr Adela Navaro, kardiolog iz Hospital de Navarra u Pamploni, Španija kaže da je najbolji efekat kafe bio vidljiv kod ljudi koji nisu imali hronične bolesti.

Koliko kafe je sigurno? Food and Chemical Toxicology je u studiji objavljenoj 2017 konstatovao da su četiri šolje kafe (misli se na tzv. američku tj. filter kafu) sigurne u većine ljudi (ovo odgovara količini od 400 mg kofeina). U istoj stuidiji se preporučuje da trudnice mogu da piju do tri šolje kafe, bez štetnih efekata na plod. U jednoj od studija je praćeno 521,000 people u više zemalja Evrope. Zaključak je jasan, kafa je korisna, a nije zapažena razlika izmedju pojedinih zemalja. Osobe koje su pile više kafe imale su 7 do 12% manji rizik od srčane smrti. Isti efekat je davala i kafa bez kofeina, što znači da efekat nije vezan za ovaj popularni sastojak kafe.

Poznato je uz sve ove korisne efekte, da kafa pomaže u koncentrisanju, a ovaj efekat je posredovan blokadom inhibitornog transmitera u mozgu, adenozina.  Ovo dovodi do skoka adrenalina i dopamina. Svima je poznato kako nas kafa budi na početku dana, pomaže postizanje koncentracije kada smo umorni. Pored svega rečenog, kafa sadrži hranljive sastojke, kao što su riboflavin, pantotenska kiselina,kalijum, magnezijum, mangan i nijacin. Sadržaj antioksidanasa prevazilazi sve ono što sadrži ishrana Zapadnog tipa (osim naravno voća i povrća).

Kafa je dobra za mozak i srce, ali i druge organe. Dakle, pijte kafu, preporučene četiri šolje dnevno.

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Pre nekog vremena je Svetska zdravstvena organizacija upozorila da procesuirano meso izaziva rak. Iako ova ustanova ima poslednjih godina dosta promašaja, u ovom slučaju su u pravu. Postoji direktna korelacija izmedju unosa crvenog mesa (govedine) i karcinoma.

Velika studija na pola miliona Amerikanaca je ustanovila vezu izmedju količine govedine koja se konzumira na godišnjem nivou i učestalosti kancera, srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa, oboljenja pluća, jetre i bubrega. Indija, koja ne konzumira kravlje meso iz verskih razloga, praktično nema slučajeva karcinoma debelog creva. Studija na velikom broju žena u Velikoj Britaniji tokom 17 godina je pokazala jasno da je učestalost karcinoma debelog creva zavisna od količine goveđeg mesa u ishrani.

Godinama se smatralo da je negativan uticaj posledica oslobađanja hema iz hemoglobina, kao i nitrata i nitritira u ovom mesu. Pušenje, koje inhibira enzime NAT1/NAT2 koji inaktiviše karcinogene amine u crevima, povećava rizik od raka debelog creva za još devet puta. Nova genetska ispitivanja su povezala sklonost ka oboljevanju sa prisustvom gena označenog kao CMAH. On stvara u govečetu (ali i pojedinim vrstama ribe) molekul šećera koji se označava kao Neu5Gc. Naš organizam ne stvara ovaj molekul, pa njegovo unošenje u organizam može izazvati brojne reakcije, uključujući zapaljenje, autoimune reakcije, pa i karcinom. Najveće količine ovog šećera su nađene u kavijaru, najskupljoj namirnici na svetu. Ovo je čest paradoks, da je naskuplja hrana često najopasnija po zdravlje.

U reakciji na upozorenje Svetske zdravstvene organizacije, Harald zur Hausen sa German Cancer Research Center i dobitnik Nobelove nagrade iz medicine 2008 (otkriće da humani papiloma virus izaziva karcinom grlića materice), ukazuje da stanovnici Mongolije, Bolivije i Bocvane konzumiraju velike količine mesa, a ipak je učestalost raka creva niska u ovim zemljama. On smatra da nije problem u mesu, već u virusima koji se nalaze u stoci koja se gaji na ogromnim farmama.

Njegova ispitivanja mesa i mleka, kako kod pacijenata sa karcinomom debelog creva, tako i kod karcinoma dojke ili multiple skleroze su identifikovala 18 različitih fragmenata DNK u mesu, oko 20 u mleku. On misli da se radi o delovima virusne DNK, ali je dokazao da se oni mogu uneti u ljudske ćelije i tu izazvati sintezu različitih proteina.

U radu publikovanom 2017. U Australiji je pokazano prisustvo virusa leukemije u govedini, u tkivu karcinoma dojke u preko 80% slučajeva ( žena bez karcinoma, učestalost je bila oko 40%). Virus je pronadjen u premalignim lezijama 3 do 10 godina pre nastanka karcinoma.

Posebno je zabrinjavajuć nalaz polioma virusa, koji se često nalaze u mesu sisara (pa i domaćih životinja), a povezani su sa karcinomom prostate. Jedna od njih Merkell Cell polyoma virus izaziva vrlo agresivan oblik raka kože. Polioma virusi su termostabilni, tj. Ne uništavaju se kuvanjem ili pečenjem na niskim temperaturama.

Dakle, goveđe meso dobijeno sa farmi sadrži viruse koji mogu izazvati različite karcinome. Ovo objšanjava zašto ljudi u Mongoliji, koji jedu meso jaka, ne oboljevaju od karcinoma debelog creva. Ukoliko ne možete da se odreknete bifteka, potrudite se da on bude dobro ispečen. Mislim da ćete se mnogo lakše odreći kavijara, obzirom na njegovu cenu.

Izvor http://banenestorovic.blogspot.com

Današnji stanovnik Zapadne Evrope ili SAD stvara i troši dvostruko više nego 2000. godine, a mnogostruko više nego pre stotinak godina. Ali, hrana koju jedemo je sve lošija i lošija, pa su poremećaji koji nastaju na taj način sve češći. Procenjuje se da više ljudi (12 miliona) umire od poremećaja izazvanih hranom (pomenimo samo gojaznost, karcinom, dijabetes), nego od smrti izazvanih prekomernom upotrebom alkohola (2,75) i duvana (7 miliona) zajedno.

Razlog je u činjenici da nismo prilagodjeni novim vrstama i količinama hrane. Pogled na rafove supermarketa će vam odmah pokazati da dominiraju grickalice, napici bogati šećerom, čokolade. Sve je šareno, slatkog ukusa (nema gorkih ili kiselih proizvoda). Ne samo što jedemo hranu drugačijeg sastava, jedemo i mnogo veće količine. Zanimljivo je da osuđujemo gojazne osobe, ali ne proizvođače hrane koja goji. Prodaja grickalice i brze hrane je porasla za 30% izmedju 2011. i 2016. godine. Istraživanja pokazuju da čak i u zemljama koje su bile primer dobre ishrane, mediteranskog tipa (bogata maslinovim uljem, ribom, paradajzom), mladi sve više jedu brzu hranu.

Promenila se i psihologija jela. Ljudi više ne jedu lagano, uživajući u hrani. Oni uzimaju bilo šta u bilo kojoj kombinaciji. Jede se u hodu, nedovoljno se žvaće. Žvakanje je od izuzetne važnosti. Ljudi koji dugo žvaću, uživaju u ukusu hrane. Ovo stimuliše lučenje digestivnih sokova, olakšavajući varenje. Takodje, poboljšava čvrstinu zuba. Ljudi koji sporo jedu se manje prejedu, jer mozak posle oko 20 minuta obroka stvara osećaj sitosti. 

Šta je dobra ishrana? To je uzimanje namirnica za koje znamo da imaju povoljne efekte na organizam. Tu spadaju različite vrste oraha. Oni su moćni antioksidansi, ali i izvor omega3 masnih kiselina biljnog porekla. Sadrže visoke koncentracije cinka. Brazilski orah sadrži visoke koncentracije selena, koji je izuzeno važan mineral.
Ovas je izuzetna žitarica. Bogat je kompleksnim ugljenim hidratima, koje usporavaju varenje, sprečavajući nagle skokove šećera u krvi (koji se javljaju posle obroka). Bogat je i folatima, B vitaminima.  Slične prednosti imaju pšenične klice. 

Od zelenog povrća, posebno mesto zauzima brokoli. Sadrži materije koje sprečavaju kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neke vrste carcinoma. 100 grama brokolija ima više od dnevne doze vitamina C. Sumporna jedinjenja iz njega su antikarcinogena. Treba ga jesti samo lako prokuvanog na pari. Spanać nema mnogo iskoristljivog gvoždja, ali ima dosta materija sa antioksidantnim svojstvima, sadrži nijacin, molekul života.  Slatki krompir je odličan izvor vlakana, neophodnih za dobru crevnu floru, koja je osnova dobrog zdravlja.

Najbolji izvor proteina su morske ribe, jaja, ali i piletina koja nije gajena na industrijskim farmama. Morska riba ima izuzetno visok sadržaj omega3 masnih kiselina (povoljan efekat kod kardiovaskularnih oboljenja, blesti centralnog nervnog sistema).  U jednoj studiji je pokazana regresija karcinoma prostate kod osoba sa visokim unosom omega3 kiselina. Suplementi omega3 nemaju ni približno takav efekat, kao morska riba (kako pokazuje ogromna studija iz Kine iz 2018). Piletina je jeftina, zdrava alternativa govedjem mesu. Ali, ne treba ga pržiti (posebno ne u fritezi). Jaja su bogata sa vitamin B2 i B12, ali i važne aminokiseline leucina.

Naravno, osnovno pravilo je umerenost. Umerenost u količini, raznovrsnost po sastavu. Poslednjih godina, naš sistem ishrane je fokusiran na količinu. Delimično je ovo posledica gladi tokom svetskih ratova. Drugi razlog je sastav hrane, a treći sve manje pripremanje hrane kod kuće. 

Da je moguće da se navike u ishrani promene pokazuje primer Amsterdama, koji je prvi grad u razvijenom svetu koji je od 2012. do 2015. smanjio procenat gojazne dece za 12%. Kampanja je imala mnogo aktivnosti, od zabrane reklamiranja brze hrane ili grickalica, do izgradnje mesta gde se može piti voda sa česme (voda iz vodovoda je u Amsterdamu jedna od najkvalitetnijih na svetu). Na proslavama rođendana nema grickalica i slatkiša, već parčići paradajza, kockice sira i maslinama.

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Zeleni čaj je superheroj u borbi protiv viška kilograma i čišćenja organizma. Čaj sadrži antioksidante katehine kojih najviše ima u zelenom i belom, manje u oolong, a najmanje u crnom čaju. Najznačajniji katehin zelenog čaja naziva se epigalokatehin-3-galat (EGCG) i upravo je on zaslužan za manji opseg struka konzumenata ovog napitka.

Naime, EGCG povećava potrošnju energije potrebne za probavu, apsorpciju i metabolizam hrane. Također, EGCG stimuliše oksidaciju masti što rezultira smanjenjem zaliha masnog tkiva. Dodatno, čak i pri ishrani koja obiluje mastima, dugotrajni unos EGCG -a smanjuje nakupljanje masnog tkiva, a time i pojavu prekomerne telesne težine.

Naime, in vitro studije pokazuju da katehini zelenog čaja, naročito EGCG ometaju probavu i emulgiranje masti što su ključni koraci u apsorpciji masti iz hrane. Na taj je način i smanjenja akumulacija masti u tkivima. Uz dokazani učinak na liniju, zeleni čaj je delotvoran i u čišćenju organizma jer se pokazalo da povećava proizvodnju ključnih detoksikacijskih enzima i na taj način podstiče izlučivanje štetnih stvari iz organizma.

Katehini iz čaja nisu stabilni u nekiselom okruženju kakav je npr. u crevima. Zbog toga se tokom varenja izgubi oko 80 posto katehina, međutim, istraživanja su pokazala da gubitke možemo smanjiti tako što začinimo čaj sokom od narandže, limuna, grejpa ili limete.

Sastojci za 1 napitak:

• 1 kašičica zelenog čaja
• komadić đumbira kockica veličine 1×1 cm
• 2 kašike soka od limuna

Priprema:

Skuvati 1,5 dl vode pa pustiti da se ohladi na 80 stepeni pa vodom preliti kašočicu zelenog čaja i izrendan đumbir. Pustiti da odstoji 2 do 3 minuta pa tečnost procediti. Kad se malo ohladi dodati 2 kašike limunovog soka.

Izvor: Zdrava krava

Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, svi smo sazdani od različitih vrsta energija koje moraju biti u ravnoteži da bismo bili potpuno zdravi. Nedostaje li nam određene vrste energije, vežbanje može postati zamorno, neefikasno pa čak i nemoguće. Otkrijte kako telu vratiti snagu.

Za tradicionalnu kinesku medicinu zdravlje i ravnoteža zavise od pravilnog funkcionisanja energetskog sistema u telu, tj. mreže meridijana i uravnoteženosti različitih vrsta energije koje se kreću tim sistemom. U kineskoj metafizici poznajemo pet vrsta energija koje protiču našim meridijanima, tj. energetskim sistemom vatra, voda, zemlja, drvo i metal, a to su elementi koji odgovaraju temeljnim energijama od kojih je satkana priroda.

Svaka od spomenutih vrsta energije napaja po jedan od sistema meridijana: vatra srčani, voda bubrežni, zemlja slezinski, drvo jetreni, a metal napaja sistem plućnog meridijana. Da bismo imali dobre rezultate vežbanja dobro se osećali, bili zdraviji i imali više energije važno je razumeti da svaki oblik aktivnosti pojačava jednu vrstu energije. Ako ojačavamo onu vrstu energije koja nam nedostaje, tada uravnotežujemo svoj energetski sistem i telo u celini bolje radi.

No, valja biti na oprezu jer ako je telo u neravnoteži, biraćemo najčešće upravo onu aktivnost koja će tu neravnotežu još dodatno hraniti. Osoba koja u svom energetskom sistemu ima previše vatre upravo će birati sportsku aktivnost koja još više ističe taj element u telu.

Naime, kad u nama postoji značajniji disbalans, na njega ćemo se toliko naviknuti da će nam se početi činiti kako je on naša “prirodna ravnoteža”. Zato ćemo onu energiju koja bi nam pomogla i zapravo nas uravnotežila odbijati jer če nam se činiti “neprirodnom”, neugodnom i stranom. Po principu poznatog, privlačiče nas upravo onaj element kog imamo i previše. Čak i ako znate kom elementu prema kineskoj medicini i horoskopu pripadate, to ne znači da ga imate dovoljno. Naime, i vaš dominantni element može biti u disbalansu.

Na sreću, prema određenim psihičkim i fizičkim simptomima, možete i sami odrediti kog elementa imate previše te, prema ovom sistemu, odrediti koja vam vrsta fizičke aktivnosti najviše odgovara. Takođe, vežbanje koje ne daje rezultate, ukazuje na to da se bavimo pogrešnom fizičkom aktivnošću, tj. da ona ne odgovara našem energetskom sistemu.

Uspešniji u vežbanju možemo biti jedino ako poštujemo osnovna pravila koja se odnose na hranu i odmor. Svaki od meridijana kojima teče energija aktivan je u specifično doba dana i, poznajući ove ritmove, možemo telu uveliko olakšati rad, a samim tim i povećati svoje šanse za uspeh u vežbanju i postizanju rezultata. Bez obzira na to koji nam element nedostaje, aktivnost meridijana kod svih nas menja se na isti način, jer telo prati ritmove prirode.

Ujutru, između pet i sedam sati, u prirodi je najdominantniji element Vode. To ćemo lako razumjeti ako se setimo da nas upravo u to doba telo probudi da odemo da mokrimo. To je ujedno i optimalno vreme za buđenje i dizanje iz kreveta.

Konzumiramo li u to doba dve čaše vode na prazan stomak, pomoći ćemo telu da se reši toksina, posebno zato što je u tom istom periodu na svom maksimumu meridijan debelog creva i tad je dobro obaviti i veliku nuždu. Ako počnete ustajati ranije, a dotad to niste činili, biće potrebno neko vreme da se telo vrati prirodnom ritmu i započne čišćenje i pražnjenje odmah po buđenju. No vremenom će se ovaj proces ustaliti.

Tako očišćeno tijelo spremno je između sedam i devet sati za unošenje hrane jer je u tom periodu najaktivniji meridijan koji energijom snabdeva želudac. Ako vam vežbanje ujutru odgovara, vežbajte nakon što ste popili vodu. Nakon vežbanja kratko vreme meditirajte pa onda prionite na doručak. Svi ostali kojima vežbanje od pola sata ili sat vremena ne odgovara u jutarnjim satima, neka nakon pijenja vode izvedu neku laganu vežbu kako bi pomogli telu da se razbudi. Potom bi bilo dobro barem se kratko opuštati ili meditirati kako biste se napunili energijom za dan pred vama. Nakon toga doručkujte.

Pojedemo li kvalitetan doručak na vreme, kineska medicina kaže da ćemo u periodu od 11 do 13 sati kad je u danu najjača energija u prirodi imati najviše energije i nećemo se iscrpiti kakvim god se aktivnostima bavili. Mnogi vežbaju popodne, nakon posla, no često se dogodi da smo u to doba preumorni da bismo se aktivirali. Preskakanje doručka u kombinaciji sa snažnom energijom oko podneva potpuno će iscrpiti telo pa zbog toga u popodnevnim satima možemo osećati snažan umor koji će nas odvratiti od rekreacije.

Izvor: Dnevne novine

Snimci mozga PET skenerom pokazuju da je reakcija posle uzimanja šećera potpuno ista kao kod uzimanja kokaina. Naime, materija koja se luči u mozgu pri reakciji nagrade je dopamin. Njegovo lučenje se povećava kada uzimamo šećer, što se na PET skeneru vidi kao crvena boja. Uzimanje velikih količina šećera je zavisnost.  Kao kod bolesti zavisnosti, već predviđanje da će se šećer uneti dovodi do povećanog lučenja dopamina.  

Drugi problem zavisnosti od šećera je isti kao klasičnih zavisnika od supstanci, broj receptora za dopamin u mozgu je smanjen. To znači da je stalno potrebna veća količina supstance da se dobije isti odgovor. Zavisnost od šećera je slična kao zavisnost od cigareta, alkohola ili kokaina. 

Prekomerno uzimanje šećera deluje loše  na sve organe, dovodi do nastanka dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ali se smatra i jednim od faktora rizika za nastajanje karcinoma. Najbolji primer su SAD, gde je zbog prekomernog uzimanja šećera učestalost dijabetesa u stalnom porastu.  Kod kokainskih zavisnika, ali i gojaznih osoba, postoji smanjena aktivnost dopaminskih receptora. Ovo uzrokuje potrebu za stalnim unošenjem sve većih količina supstance da se dobija ista reakcija.       

Novijeg datuma su studije koje jasno ukazuju da povećano unošenje šećera može da utiče i na smanjenje memorije i inteligencije. Kod osoba koje su konzumirale velike količine šećera I.Q. je opadao za 25 poena što može da utiče na sposbnost rešavanja problema i govorne sposobnosti. Objašnjenje je u brzom padu nivoa šećera u krvi posle početnog skoka što smanjuje dotok u mozak i samim tim i koncentraciju. Neki stručnjaci smatraju da takve neprekidne varijacije u nivou šećera, pored toga što iscrpljuju pankreas mogu da utiču na razvoj agresivnog ponašanja, hiperaktivnosti, poremećaja u ishrani, promena raspoloženja, anksioznosti, depresije i drugih psihičkih stanja, koje su sve češće u modernom društvu.

Nije lako odreći se slatkiša. Prvi korak je da se prekine sa uzimanjem veštačkih zaslađivača. Iako se oni reklamiraju kao zdravija opcija, aspratam i sukraloza mogu povećati potrebu za šećerom na duge staze, jer smanjuju nivo dopamina u mozgu. Ovo stvara nezaustavljivu potrebu za unošenjem šećera. Bolje je da se u svrhu zaslađivanja koristi med ili vanilija. Ovaj prirodni začin se nalazi u obliku štapića ili praška. Ima brojna povoljna dejstva na organizam. Smanjuje nivo šećera, povećavajući efikasnost insulina. Deluje antikancerogeno, ima antibaterijska i antigljivična svojstva. Dobro deluje na neka neurodegenerativna oboljena, bogata je antioksidansima. Za ksilitol i steviu kao prirodne zaslađivače ne postoje dokazi za stvaranje zavisnosti jer ne podižu nivo glukoze i ne stimulišu lučenje insulina.

Spavajte 8 sati, jer spavanje dovodi do disbalansa hormona sa poremećajem navika. Poznato je da osobe koje pate od nesanice imaju povećanu potrebu za slatkišima.  Ujutru uzmite dobar proteinski doručak, jer će to smanjiti potrebu za čokoladom ili slatkišima tokom dana. Jaja, jogurt i banana su dobra kombinacija za doručak koji smanjuje potrebu za šećerom.  Grickanje orašastih plodova takođe smanjuje potrebu za šećerom.

Medju brojnim citatima koji se pripisuju Einsteinu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati. Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.  Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem.

Kako navodi dr. Branislav Nestorović zdravstveni efekti hodanja su veliki.  Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu (a to su sve moderne bolesti, od depresije, preko dijabetesa, alergije I karcinoma). Poznato je da se tokom fizičke aktivnosti smanjuje nivo markera zapaljenskih bolesti, kakav su C reaktivni protein (CRP) ili interleukin 6 (on je glavni pokretač svih zapaljenjskih procesa u ljudskom organizmu). U jednoj studiji je utvrdjeno da 20 minuta brzog hoda smanjuje nivo zapaljenskih markera za oko 5%. Ovaj efekat je delimično izazvan lučenjem poznatog stres hormona, adrenalina. Ali, fizička aktivnost mora biti redovna, jer se efekti posle izvesnog vremena gube. Hodanje ima odličan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovaj efekat je posredovan i suzbijanjem zapaljenja (kardiovaskularne bolesti zu zapaljenske), ali i efektima na smanjenje krvnog pritiska i zdravlje miokarda (čak i 30 minuta brzog hoda  ima dobre efekte). Naravno, nije sasvim jasno koliko je fizičke aktivnosti potrebno, jer ima dokaza da je prekomerno opterećenje srca tokom intenzivnog vežbanja štetno.

Fizička aktivnost usporava starenje, a efekat je vezan za produžavanje krajeva telomera. Dužina života zavisi od ovog dela naših hromozoma, jer se oni sa svakom deobom ćelije skraćuju na krajevima (krajevi se zovu telomere). U časopisu Preventive medicine je opisano kako su telomere osoba sa fizičkom aktivnošću bile duže  od osoba koje su bile sedanterne. Osobe koje nemaju fizičku aktivnost su biološki starije od onih sa redovnom fiičkom aktivnošću. U ispitivanju sa Mejo klinike je pokazano da stariji ljudi koji su bili sedanterni, kada počnu da povećavaju nivo fizičke aktivnosti imaju odlične efekte na zdravlje. Dakle, šetnja (sličan efekat ima meditacija) poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastajanje demencije. Ovo se posebno odnosi na Alchajmer, kod koga redovna fizička aktivnost povećava veličinu mozga. Odličan efekat je pokazan na osobe koje pate od depresije. Efekat na depresiju je izazvan efektima serotonina (jednog od hormona sreće), ali i jednog faktora koji dovodi do stvaranja nevnih ćelija (koji se zanimljivo stvara u kostima). Dakle, opterećenje kostiju tokom fizičke aktivnosti stimuliše razvoj mozga. Na žalost, depresivne osobe izbegavaju fizičku aktivnosti. Smrtnost od karcinoma je dvostruko manja u osoba koje imaju fizičku aktivnost.

Koliko je fizičke aktivnosti potrebno? Preporuke od 150 minuta brzog hoda nedeljno su na donjoj granici normale, 6 sati je poželjno. Na sreću, izgleda da nema donje granice, svaka fizička aktivnost je korisna. Stepen aktivnosti treba prolagoditi godinama. Deca koja imaju dovoljno fizičke aktivnosti imaju manju učestalost gojaznosti, bolje spavaju, samopouzdanija su. Osim što je neophodno da se igraju, potrebno je da se uključe u sportove sa loptom ili plivanje. Većina istraživanja pokazuje da postoji korelacija izmedju motornih veština I inteligencije. U pregledu 58 studija na ovu temu iz 2018 utvrdjeno je da uključivanje dece u sportske aktivnosti u kasnijem periodu detinjstva (školsko doba) pozitivno utiče na razvoj kognitivnih funkcija, ali I emotivne inteligencije. Ovo je posebno važno kod devojčica, koje često u periodu adolescencije izbegavaju sportske aktivnosti.  Sport u mladosti garantuje zdravu starost.

 Potrebno je ukazati na štetne efekte teških napora, kod kojih nema dovoljno kiseonika u tkivima tokom vežbanja (anerobni trening). Ovo je posebno slučaj sa teretanama, koje su danas sinomim za fizičku spremnosti i dobar izgled. Kod mladih sportista se često sreće uvećanje srca, popularno “srce atlete”. Iznenadna smrt je najčešće u njih izazvana hipetrofijom srca. Svako ko se odluči za intenzivne treninge, treba da poseti kardiologa i uradi kompletan pregled (ovo se odnosi i na druge starosne grupe). U SAD godišnje umre tokom napora oko 125 mladih sportista ispod 35 godina. Posebno je opasna upotreba anabolika, steroida koji pojačavju mišićnu snagu. Oni sadrže visoke doze testosterona, koji povećava mišićnu masu i snagu kod muškaraca. Opisana su brojna neželjena dejstva ovih hormona. Najgora je činjenica da oni ne dovode u mozgu do povišenja dopamina (hormona zadovoljstva), kao što se događa kod uobičajenih fizičkih aktivnosti. Stoga ih korisnici uzimaju u stalno većim količinama. National Institute for Drug Abuse ih svrstava u supstance koje dovode do nastanka zavisnosti. Opisane su brojne psihičke manifestacije njihove primene (agresivnost, manija, poremećaji rasudjivanja, ekstremna ljubomora itd). Osim toga, dovode do promena u funkcionisanju organizma (kod duge primene oštećuju bubrege i jetru, srce). Kod muškaraca dovode do smanjenja veličine testisa, nastanka ćelavosti, povećavaju rizik od karcinoma prostate, dok kod žena izazivaju poremećaje menstruacije. 

U tridesetim godinama, kada karijera postaje važan motiv, često se zanemaruje fizička aktivnost. U ovim godinama je najbolje povremeno koristiti intervalni trening visokog intenziteta. On se sastoji u aktivnostima koje traju oko 20 minita sa srčanom frekvencom od 80% maksimalne za uzrast.  U srednjim godinama se preporučuju fizičke aktivnosti koje dovode do kontrakcije mišića, na primer dizanje tegova (ne posebno teških). Radi prevencije bolova u ledjima, dobar je Pilates. U starijim godinama je preporučljivo šetanje, bez posebno jakih vežbi (posebno u žena, kod kojih često dolazi do kidanja tetiva tokom teških fizičkih naprazanja).  Tai Či je odličan kao vežba za relaksaciju.

Poruka za poneti je da je kretanje neophodno kroz čitav život, a ne košta ništa.

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Autofagija je proces samoisceljenja koji u doslovnom prevodu znači „jesti samog sebe“. Japanski profesor fiziologije Jošinori Osumi dobio je 2016. godine Nobelovu nagradu za svoj rad koji se bazirao na proučavanju procesa autofagije tj.složenog unutarćelijskog sistema za reciklažu. Suština ovog procesa je da zdrave ćelije recikliraju stare i oštećene ćelije. Na ovaj način se organizam oslobađa patoloških poremećaja.

• 

Gladovanje je najjači aktivator autofagije. Modifikovano gladovanje u periodu od 10-15 sati u toku dana aktivira u organizmu reciklažu svega što je suvišno, loše i neupotrebljivo.
Tako se raspadaju stare, oštećene ćelije koje mogu izazvati teške bolesti poput kancera ili neurodegeneracije, a istovremeno se dobija na energiji. Problem današnjice je što se konstantno unosi hrana u toku dana a time se ne daje prostor organizmu da zaleči samog sebe.

Autofagiju možete pokrenuti i smanjivanjem obroka a najviše jačih proteina, poput mesa. Ukoliko skromnu ishranu praktikujete nekoliko dana u nizu proces autofagije se aktivira svakim danom sve ranije i ranije tj.za manje sati.

Otkrivena su dva ključna otkrića vezana za sam proces reciklaže. Otkriveno je da je sam proces autofagije glavni i odgovorni uzročnik starenja. U organizmu se nagomilava otpad koji se ne može reciklirati a on se odražava kroz vizuelnu starost organizma. Drugo otkriće se vezuje za početak razvoja malignih ćelija koje mogu lako poslužiti kao obrok zdravim ćelijama, dok još nisu metastazirale. To ukazuje da kultura upražnjavanja autofagije treba da počne u ranijem dobu jer na taj način rak može biti potpuno izlečen kao bolest.

Važno je gladovati i odricati se hrane kao što su naši preci to prirodno činili. Svakom je data mogućnost da sam sebi prepiše ovako moćan lek i stekne poverenje u snagu samoizlečenja.

Uzimanje hrane dok smo pod stresom izaziva veći dobitak telesne mase nego uzimanje hrane dok dok smo u stanju mira. Istraživači su miševe tokom eksperimenta dovodili u stanje stresa (odvajali ih od zajednice i ostavljali ih da spavaju u vodi). Utvrđeno je da miševi koji su pod stresom dobijaju više težine od visokokalorijske ishrane od miševa koji istu hranu uzimaju u uslovima bez stresa.

Studija australijskih istraživača je otkrila da ishrana pod stresom može dovesti do većeg dobitka telesne težine nego kada se isti kalorijski unos konzumira u stanju bez stresa. Studija je otkrila da molekularni put aktiviran stresom može da promeni metaboličke procese u telu i dovede do povećanja telesne težine.

U visokostresnim situacijama značajno se povećava nivo insulina u krvi koji utiče na povećanje aktivnosti neuropeptida Y, u amigdali, u mozgu. Aktivnost NPY istovremeno povećava apetit i smanjuje sposobnost tela da sagovreva energiju, što dovodi do skladištenja masti u telu.

Istraživanje je otkrilo začarani krug gde hronično veliki nivo insulina izazvan stresom, i visokokalorična ishrana izazivaju sve veći unos hrane.

Hronični stres dovodi do konstantnog dobijanja telesne težine. Hipotalamus, mali deo u centru mozga kontroliše apetit a obližnja amigdala kontroliše emocionalne odgovore kao što su anksioznost i stres. I amigdala i hipotalamus proizvode molekul pod nazivom neuropeptid Y (NPY) kao odgovor na stres. Poznato je da u hipotalamusu ovaj molekul stimuliše unos hrane.

Kada su istraživači blokirali mogućnost amigdale da proizvodi NPY, pronađeno je da su stresirani i nestresirani miševi na visokokalorijskoj ishrani dobijali isto povećanje težine. Ovo sugeriše na NPY zaista doprinosi povećanom dobitku telesne težine.

Ovo potvrđuje važnost izbegavanja hrane kao načina prevazilaženja stresnih i negativnih emocija.