Da li ste nekada imali osećaj da vas neka osoba gotovo magnetski privlači, gotovo na prvi pogled? Osoba vas privlači, ali vi nemate pojma zašto? Da li ste nekada razmišljali o čemu se tu radi? Šta je u osnovi te “mistične” privlačnosti?

Koja je tajna privlačnosti?

„Hemija“ je tajna privlačnosti. Hemija je skriveni, nevidljivi element koji čini drugu osobu privlačnom meni kao osobi, kako u ljubavnom  tako i u prijateljskom odnosu. Ljudi se mogu sresti slučajno, ali odabir partnera ili prijatelja nikada nije slučajan. Iako taj proces može biti nesvestan on nije slučajan i neobjašnjiv. Uvek izabiramo nekog ko nas privlači.

Kada je u pitanju odabir partnera, na površnom nivou privlači nas fizički izgled. Iako je fizički izgled bitna komponenta privlačnosti ipak nije suštinska, niti ona najvažnija. Često ćete sresti partnere gde je jedna osoba fizički atraktivna a ona druga nije baš, ali ljubav cveta. Kako je to moguće? Zato što je najvažnija komponenta privlačnosti “hemija“.

Šta je to „hemija“?

Postoje dva elementa. Prvi element je sličnost. Čuli ste za onu narodnu izreku sličan se sličnom raduje. To je zaista istina. Privlače nas osobe koje su nam po nečemu slične. Slične po interesovanjima, stavovima, sistemu vrednosti, inteligenciji, stavu koji imamo prema sebi (koliko volimo sebe, koliko sebe poštujemo i vrednujemo), da li smo pasivni ili aktivni. Sličnost naravno nikada nije potpuna jer ne postoji osoba koja je identična vama, vi ste jedinstveni. Ali postoje osobe koje su vam po nečemu slične. Slične po inteligenciji, porodičnom vaspitanju, shvatanju sebe, sistemu vrednosti i nekim interesovanjima. Takve osobe nam se čine simpatičnim, sa takvim osobama se lako razumemo iako se ne poznajemo dugo, sa njima gotovo odmah osećamo povezanost i lako uspostavljamo bliskost.

Ne privlače nas samo sličnosti u pozitivnim osobinama nego i u negativnim, često i u onim koje krijemo od sebe i drugih. Može se desiti da nas privuče osoba koja spolja gledano nema sa nama ništa zajedničko, čak nam se i fizički ne dopada previše ali nešto tu ima. Čega ima? Sličnosti.

Može da se desi da nas privuče osoba sa kojom smo slični u psihopatološkom smislu. Svako od nas u sebi gaji neku dozu i vrstu patologije koju možemo prepoznati i kod drugih ljudi. Dakle, sličnost je pola hemije.

Drugi aspekt koji čini hemiju je kompatibilnost. Psihološka kompatibilnost. Dve osobe se međusobno psihološki nadopunjuju. Zadovoljavaju jedna drugoj psihološke potrebe. Ono što jedna ima, druga nema i baš to želi da ima, pa to pronalazi kod svog partnera. Verovatno ste videli par u kojem muškarac sve vreme priča a žena ćuti i sluša (ili obrnuto). Oni su kompatibilni. Jedan vodi drugi prati, jedan fascinira drugi je fasciniran. Zajedno grade jednu psihološku simbiozu.

U realnosti uvek nas privlače osobe po sva tri faktora: fizička privlačnost, sličnost u pozitivnom i negativnom i kompatibilnost. To je jednačina privlačnosti u kojoj neki od faktora imaju jači udeo a neki slabiji, ali svi postoje simultano. „Hemija“je uvek jača od fizičke privlačnosti, naročito kod odraslih osoba.

Koji aspekt “hemije” je važniji, koji više privlači?

Ako bismo mogli da analiziramo ove faktore izolovano, mogli bismo da kažemo da je sličnost važniji faktor za stabilne, dugoročne veze, naročito za brak. Lakše je biti blizak sa nekim ko nam je sličan, ko nas razume i koga mi razumemo.

Kompatibilnost je takođe privlačna ali može biti kraćeg veka od sličnosti, tako da se ne preporučuje kao jedini i glavni faktor za odabir životnog partnera. Prava doza sličnosti u pozitivnim osobinama i kompatibilnosti daje trajnu i stabilnu vezu. Malo više sličnosti i nešto kompatibilnosti učiniće „hemiju“ trajnom.