Ono si što jedeš

Foto:www.istockphoto.com

Današnji stanovnik Zapadne Evrope ili SAD stvara i troši dvostruko više nego 2000. godine, a mnogostruko više nego pre stotinak godina. Ali, hrana koju jedemo je sve lošija i lošija, pa su poremećaji koji nastaju na taj način sve češći. Procenjuje se da više ljudi (12 miliona) umire od poremećaja izazvanih hranom (pomenimo samo gojaznost, karcinom, dijabetes), nego od smrti izazvanih prekomernom upotrebom alkohola (2,75) i duvana (7 miliona) zajedno.

Razlog je u činjenici da nismo prilagodjeni novim vrstama i količinama hrane. Pogled na rafove supermarketa će vam odmah pokazati da dominiraju grickalice, napici bogati šećerom, čokolade. Sve je šareno, slatkog ukusa (nema gorkih ili kiselih proizvoda). Ne samo što jedemo hranu drugačijeg sastava, jedemo i mnogo veće količine. Zanimljivo je da osuđujemo gojazne osobe, ali ne proizvođače hrane koja goji. Prodaja grickalice i brze hrane je porasla za 30% izmedju 2011. i 2016. godine. Istraživanja pokazuju da čak i u zemljama koje su bile primer dobre ishrane, mediteranskog tipa (bogata maslinovim uljem, ribom, paradajzom), mladi sve više jedu brzu hranu.

Promenila se i psihologija jela. Ljudi više ne jedu lagano, uživajući u hrani. Oni uzimaju bilo šta u bilo kojoj kombinaciji. Jede se u hodu, nedovoljno se žvaće. Žvakanje je od izuzetne važnosti. Ljudi koji dugo žvaću, uživaju u ukusu hrane. Ovo stimuliše lučenje digestivnih sokova, olakšavajući varenje. Takodje, poboljšava čvrstinu zuba. Ljudi koji sporo jedu se manje prejedu, jer mozak posle oko 20 minuta obroka stvara osećaj sitosti. 

Šta je dobra ishrana? To je uzimanje namirnica za koje znamo da imaju povoljne efekte na organizam. Tu spadaju različite vrste oraha. Oni su moćni antioksidansi, ali i izvor omega3 masnih kiselina biljnog porekla. Sadrže visoke koncentracije cinka. Brazilski orah sadrži visoke koncentracije selena, koji je izuzeno važan mineral.
Ovas je izuzetna žitarica. Bogat je kompleksnim ugljenim hidratima, koje usporavaju varenje, sprečavajući nagle skokove šećera u krvi (koji se javljaju posle obroka). Bogat je i folatima, B vitaminima.  Slične prednosti imaju pšenične klice. 

Od zelenog povrća, posebno mesto zauzima brokoli. Sadrži materije koje sprečavaju kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neke vrste carcinoma. 100 grama brokolija ima više od dnevne doze vitamina C. Sumporna jedinjenja iz njega su antikarcinogena. Treba ga jesti samo lako prokuvanog na pari. Spanać nema mnogo iskoristljivog gvoždja, ali ima dosta materija sa antioksidantnim svojstvima, sadrži nijacin, molekul života.  Slatki krompir je odličan izvor vlakana, neophodnih za dobru crevnu floru, koja je osnova dobrog zdravlja.

Najbolji izvor proteina su morske ribe, jaja, ali i piletina koja nije gajena na industrijskim farmama. Morska riba ima izuzetno visok sadržaj omega3 masnih kiselina (povoljan efekat kod kardiovaskularnih oboljenja, blesti centralnog nervnog sistema).  U jednoj studiji je pokazana regresija karcinoma prostate kod osoba sa visokim unosom omega3 kiselina. Suplementi omega3 nemaju ni približno takav efekat, kao morska riba (kako pokazuje ogromna studija iz Kine iz 2018). Piletina je jeftina, zdrava alternativa govedjem mesu. Ali, ne treba ga pržiti (posebno ne u fritezi). Jaja su bogata sa vitamin B2 i B12, ali i važne aminokiseline leucina.

Naravno, osnovno pravilo je umerenost. Umerenost u količini, raznovrsnost po sastavu. Poslednjih godina, naš sistem ishrane je fokusiran na količinu. Delimično je ovo posledica gladi tokom svetskih ratova. Drugi razlog je sastav hrane, a treći sve manje pripremanje hrane kod kuće. 

Da je moguće da se navike u ishrani promene pokazuje primer Amsterdama, koji je prvi grad u razvijenom svetu koji je od 2012. do 2015. smanjio procenat gojazne dece za 12%. Kampanja je imala mnogo aktivnosti, od zabrane reklamiranja brze hrane ili grickalica, do izgradnje mesta gde se može piti voda sa česme (voda iz vodovoda je u Amsterdamu jedna od najkvalitetnijih na svetu). Na proslavama rođendana nema grickalica i slatkiša, već parčići paradajza, kockice sira i maslinama.


http://www.stylerug.net/fitness/6-delicious-alternatives-for-junk-food/

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *