Efekat leptira je termin korišćen u teoriji haosa, koji opisuje kako male varijacije mogu da utiču na ogromne i kompleksne sisteme kao što je vreme. Možda ste gledali film ‚‚ Efekat Leptira“? Ukoliko niste sigurno ste čuli da
„Ako leptir mahne krilima u Pekingu, u Njujorku će nastati tornado“, što je slavna rečenica novinara Džemsa Gleika koja sažima bit zanimljive pojave da svaka, pa i naizgled nevažna sitnica, može igrati veliku ulogu u našem životu.

Edvard Lorens je odgovoran za utemeljenje ovog termina u teoriji haosa. 1961. godine je koristeći računarski model hteo da ponovo ispita vremensku prognozu, zaokružio je dobijene decimale misleći da će dobiti približan rezultat, međutim rezultati nisu bili ni blizu onima koji su prvi dobijeni.
Ustanovljeno je da čak i faktori koji su do tada smatrani nevažnim mogu da utiču na vreme koje će nakon nekoliko sedmica zahvatiti drugi kraj sveta. Metafora koja se upotrebljava za te nevažne faktore je „mahanje krila leptira“ pa je zbog toga ova pojava dobila ime „efekat leptira“.

Preneto na život ova metafora se koristi da označi da čak i mali izbori u životu čoveka mogu doneti krupne promene. Čak iako vam se nešto učini toliko sitno i nevažno vašem životu može dati sasvim novo značenje, kao što je recimo biranje staze kojom ćete krenuti, jednom stazom ćete hodati sami a na drugoj možete sresti osobu koju volite, osobu sa kojom ćete deliti život, ili osobu koju tako dugo niste videli ali to jako želite.

Pretpostavka da prividno nevažan događaj može pokrenuti lančanu reakciju i izazvati neslućene promene je izvor čuđenja, ali i divljenja. Ako preslikamo efekat leptira na naš život, male varijacije u početnim uslovima nisu ništa drugo nego naši svakodnevni postupci.