U filmu Lucy, Morgan Friman objašnjava na početku kako ljudi koriste samo 10% mozga i da bi stekli supermoći kada bi mogli da koriste pun kapacitet. Zanimljivo je kako je ova notorna neistina uhvatila korene čak i kod medicinskih radnika. Istina je sasvim drugačija, mi koristimo mozak u punoim kapacitetu neprekidno, pa čak i kada spavamo najviši delovi kore mozga su aktivni.

Ideja je potekla od osnivača američke psihologije Williama Jamesa, koji je smatrao da ljudi koriste mali deo svojih mentalnih potenijala i da bi IQ mogao da se podigne stimulacijom na 250–300. Američki pisac Lowell Thomas je izneo ovu ideju 1936 u knjizi “How to Win Friends and Influence People” dodajući izmišljenu rečenicu:“Profesor William James sa Harvarda je govorio da prosečan čovek korisi samo 10% svojih mentalnih sposobnosti”. Od tada se ova pogrešna intepretacija neprekidno provlači u popularnoj literaturi.

Neuronaučnik Barry Bernstein ukazuje da je ovaj mit potpuno pogrešan iz više razloga. Ukoliko bi stvarno 90% mozga bilo van funkcije, oštećenje ovih delova ne bi imalo nikakve posledice. Mi znamo da čak i male povrede imaju velike posledice na funkcionisanje mozga. Snimci mozga pokazuju da je on neprekidno aktivan, mada su aktivnost pojedinih delova manje. Znamo da se delovi organa koji se ne koriste eliminišu tokom evolucije. Delovi koji ne funkcionišu bi zakržljali. Mozak bi bio mnogo manji ako bi koristio samo 10% svojih sposobnosti.

Nema nijednog dela mozga za koga nije do sada pokazana neka funkcija. Neki delovi se koriste nedovoljno, ali nema nijednog dela koji se ne koristi uopšte. U studiji iz 2008. neurolog Barry Gordon je pokazao da je praktično svaki deo mozga u upotrebi tokom čitavog dana.

Mozak inteligentnih ljudi je umrežen na sasvim drugi način od mozga prosečnih. Studija novom metodom Array tomography je omogućila da vizuelizujemo veze unutar mozga. Analiza konektivnosti izmedju različitih delova mozga kod stotine ljudi je pokazala da ljudi sa visokim stepenom povezanosti izmedju regiona mozga imaju dobre verbalne sposobnosti, kvalitet pamćenja i kognitivnih sposobnosti i generalno su uspešni u životu. Osobe sa manjom konektivnošću su imali nižu inteligenciju, češću zloupotrebu supstanci, napade besa.

Ovaj nalaz je posledica istraživanja u sklopu  Human Connectome Project u SAD.
Ispitivano je 461 osoba. Ova istraživanja su pokazala da u stvari ljudi visoke inteligencije koriste manje mozga, jer je on umrežen na bolji način. Nalaz mozga Einsteina je dao slične podatke. Istraživanje grupe kineskih naučnika je pokazalo da što je mozak na višem stadijumu razvoja, troši manje energije tj. radi racionalnije. Dakle, ako koristite 100% mozga verovatno ste ovca, inteligentni ljudi koriste mali deo svojih kapaciteta.

Važan nauk iz ovih studija je da stimulacija mozga poboljšava konektivnost, povećavajući efikasnost njegovog rada.

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com