Koža je srednja dimenzija između spoljašnjeg sveta i našeg unutrašnjeg sveta i upravo je ta posebna pozicija ono što je čini savršenim ogledalom naših emocija. Emocije se pojavljuju na koži. Svi osećaji ostaju zarobljeni na vašoj koži. Emocije imaju važnu komunikativnu funkciju: one signaliziraju promenu u našem stanju svesti, na temelju misli i percepcija koje možemo imati. Emocije se rađaju u našem unutrašnjem svetu i kreću se prema van, ali kada ih blokiramo i sprečimo da prelaze granicu prema spolašnjom svetu, one ostaju na nama.

Koža je senzorni organ koji prevodi svet kroz dodir. Zahvaljujući dodiru razumemo ono što nam daje zadovoljstvo, ljutnju i bol. Ona stoga ima važnu komunikacijsku funkciju, kako između spoljašnjeg sveta i našeg unutršnjeg sveta tako i između nas i drugih. Kadaa se ​​pozdravimo, rukujemo, grlimo se ili poljubimo, možemo potapšati rame da ohrabrimo, milovati…Kroz naše ruke možemo komunicirati na direktniji i autentičniji način nego sa rečima, jer koža ne može da laže. Čak i unutrašnja komunikacija je olakšana kožom, jer sve što pokušate da zakopate u sebi (čak i nesvesno), ponovo će se pojaviti na vašoj koži. Crvenilo, mrlje, iznenadni kožni osip čije poreklo nije utvrđeno uprkos bezbrojnim specijalističkim pregledima mogu imati psihosomatsko porijeklo. Emocije koje ne izražavate su utisnute na vašoj koži.

Ono što ne izražavate, vi ga utiskujete. To je način na koji koža funkcioniše, jer na ovaj ili onaj način emocija mora doći na površinu. Koža se zateže, svrbi, gori, boli dok usta ćute i um odbija da vidi. Ponekad zanemarimo toliko znakova koje su naše emocije ostavile na toj povređenoj koži da se jednog dana pogledamo u ogledalu i više se ne prepoznajemo: koža je siva, tupa, prekrivena ignorisanim porukama koje smo odbili da čitamo i razumemo, tuga se preselila u uglove očiju, ljutnja se izlila u ekcemu koji ne daje mir, tu su rumenila koja vrište našu nelagodnost u svetu dok mi nastavljamo da kažemo da je sve dobro, ali to nije istina i to pokazuje naša koža.

Ono što se krije u nama odražava se na našoj koži. Pogledajmo pažljivo svoju koži kako bismo znali kako smo unutra i da li se dovoljno brinemo o sebi. Kakva je naša koža? Koje poruke nam šaljete? Dajući više pažnje našim osećanjima, bolje ćemo razumeti šta se dešava u nama. Možda se pojavljuje ljutnja, želja da nas zaštiti od situacije ili određene osobe, možda želimo da se distanciramo ili, naprotiv, treba nam više kontakta, više pažnje. Važno je shvatiti da ako nelagodnost ima psihosomatsko poreklo, to ne znači da je ona imaginarna i da će proći „sama“. Naprotiv, to znači da su emocije toliko jake da je jedini mogući put kroz telo i iz tog razloga, treba slušati slabost i razumeti njegovu poruku. Na kraju, naša koža predstavlja platno na kome projektujemo ono što nam je potrebno da ga saopštimo svetu, ali u isto vreme ona može otkriti mnogo o nama, dozvoljavajući nam da razmislimo o ovom našem platnu, koji postavlja granicu između nas i drugih, između unutra i spolja.

Izvor: https://www.eticamente.net/64942/le-emozioni-taciute-rimangono-intrappolate-sulla-tua-pelle.html