Skoro svima je poznata situacija da nakon prekinutog kontakta sa nekim ostaju neizrečena osećanja, misli i reči upućene toj osobi. Odnosi između ljudi se završavaju na razne načine, ponekad spontano dođe do kraja pa ne ostaje ništa nedorečeno jer se ugasila energija. Sa druge strane, dešava se da se odnosi prekidaju bez obzira da li smo spremni za to.
To može biti nagla odluka partnera (prijatelja) da prekine odnos, neočekivana odluka šefa da vas otpusti, ili smrt voljene osobe.
Upravo zbog iznenađenja može da ostane veliki broj reakcija koje lebde u vazduhu. Sa jedne strane, zbog neočekivanog prekida, čovek nije mogao da kaže sve što se nakupilo tokom dugog vremenskog perioda, sa druge strane, kod njega ostaju nepreživljene reakcije na sam prekid. Dešava se i da je za rastanak čovek bio spreman, ali se zbog doživljaja gubitka javljaju nova osećanja.
Situacija kada dijalog nije moguć iz različitih razloga, može godinama da okupira čoveka. U sebi mnogo puta ponavlja nekoliko desetina varijanti razgovora, koji se nisu dogodili u stvarnosti.
Šta da se radi kada za vas važan razgovor iz različitih razloga nije moguć? Jedan od načina da se izborite sa situacijom, može biti pisanje pisma.
Svrha pisanja pisma uopšte nije u tome da se pošalje, već u tome da pomognete sebi da se oslobodite cikličnih dijaloga (odnosno monologa) u glavi, od snažnih doživljaja, koji utiču na ceo vaš život.
Pisma takođe pomažu i u situacijama kada je dijalog moguć, ali iz bilo kog razloga, niste spremni, ne možete ili ne želite da pričate o svojim osećanjima direktno. Možda se osećate previše loše, možda se plašite reakcija partnera.
Jedan od pluseva „pisma bez slanja“ je u tome što nema potrebe za onim što se zove „prati šta govoriš“. Možete napisati sve što poželite, u bilo kom obliku pogodnom za vas. Možete zatražiti oproštaj, ispoljiti pretenzije, bes ili izjaviti ljubav. U principu, da izrazite sva osećanja koja imate.
Tako, ako vas je ovaj način inspirisao, izaberite odgovarajuće vreme i mesto gde vas niko neće ometati. Ovo je važno, jer pri pisanju mogu da se pojačaju osećanja, pođu suze, na primer. I treba da imate prostora da biste ispoljili sva osećanja.
Možete pisati o svom bolu, ljutnji, besu ili žaljenju. Ne postoje ograničenja.
Napominjem, pismo se ne piše da se pošalje! Kada je pismo napisano, kako ćete postupiti sa njim sami odlučite. Ja ne preporučujem da se pismo čuva, glavni smisao tehnike je da pomognete sebi da se oslobodite od doživljaja, koji bi vremenom mogli da postanu toksični. Svako može da smisli način koji mu je pogodan. Moguća je varijanta spaljivanja pisma. Prvo, to je neka vrsta ritualnog čišćenja, a nije tajna da se u mnogim kulturama za to koristi plamen.
Drugo, kada vaša bliska osoba umre, a poželite da ona čuje vaše misli, osećanja, možda zvuči mistično, ali je moguće na takav način da se „isporuči“ pismo tamo gde se pisma „ne šalju“, u ovom slučaju, spaljivanje, može da se posmatra kao način „isporuke“.
Nadam se da će ovaj metod pomoći mnogima, u situacijama kada vaša osećanja i doživljavanja nemaju mogućnost da čuju oni koji su za vas važni, ili oni koji više nisu sa vama, ili da oslobodite svoj život od neizrečenih fraza, misli i osećanja.
Autor: Tamila Dniševa
Prevod teksta: econet.ru