Efekat leptira

https://kolektiv.me/cache/images/01-06-2019/743-418-nkKeWytnHg.jpg

Efekat leptira je termin korišćen u teoriji haosa, koji opisuje kako male varijacije mogu da utiču na ogromne i kompleksne sisteme kao što je vreme. Možda ste gledali film ‚‚ Efekat Leptira“? Ukoliko niste sigurno ste čuli da
„Ako leptir mahne krilima u Pekingu, u Njujorku će nastati tornado“, što je slavna rečenica novinara Džemsa Gleika koja sažima bit zanimljive pojave da svaka, pa i naizgled nevažna sitnica, može igrati veliku ulogu u našem životu.

Edvard Lorens je odgovoran za utemeljenje ovog termina u teoriji haosa. 1961. godine je koristeći računarski model hteo da ponovo ispita vremensku prognozu, zaokružio je dobijene decimale misleći da će dobiti približan rezultat, međutim rezultati nisu bili ni blizu onima koji su prvi dobijeni.
Ustanovljeno je da čak i faktori koji su do tada smatrani nevažnim mogu da utiču na vreme koje će nakon nekoliko sedmica zahvatiti drugi kraj sveta. Metafora koja se upotrebljava za te nevažne faktore je „mahanje krila leptira“ pa je zbog toga ova pojava dobila ime „efekat leptira“.

Preneto na život ova metafora se koristi da označi da čak i mali izbori u životu čoveka mogu doneti krupne promene. Čak iako vam se nešto učini toliko sitno i nevažno vašem životu može dati sasvim novo značenje, kao što je recimo biranje staze kojom ćete krenuti, jednom stazom ćete hodati sami a na drugoj možete sresti osobu koju volite, osobu sa kojom ćete deliti život, ili osobu koju tako dugo niste videli ali to jako želite.

Pretpostavka da prividno nevažan događaj može pokrenuti lančanu reakciju i izazvati neslućene promene je izvor čuđenja, ali i divljenja. Ako preslikamo efekat leptira na naš život, male varijacije u početnim uslovima nisu ništa drugo nego naši svakodnevni postupci.

Kako vam Univerzum šalje poruke

https://www.dailygalaxy.com/wp-content/images/6a00d8341bf7f753ef01b7c80e694e970b.jpg

Vi niste izolovano biće, odsečeno od ostatka sveta. Vi ste povezani sa svemirom na bezbroj zamršenih načina – nitima koje su utkane u vaše biće. I kroz te niti svemir vam može slati poruke. Nema sumnje da ste naišli na mnoge od njih u svom životu, a ponekad možda čak i niste shvatili šta su. Možda ste ih smatrali slučajnošću, ali postoji dobra šansa da su znakovi iz svemira osmišljeni kako bi vas vodili na jedan ili na drugi način.

Ovde su 15 takvih načina na koja vam svemir može slati poruke.

1. Ponavljajuća iskustva

Primećujete li ponekad da vam se ista stvar događa iz dana u dan? Možda stalno prosipate  piće, udarate se u prst ili gubite telefon – svaka od tih stvari može imati dublje značenje koje nije očito na prvi pogled.

2. Snovi

Vaš nesvesni um je deo vas koji je najčešće duboko ukorenjen u širem svemiru i većini je otvoren za primanje poruka. Poruke se često prenose posredstvom snova. Kada spavamo usklađujemo se s našim nesvesnim umom  dovoljno dugo da bi mogli da apsorbujemo poruku koju nam je svemir poslao.

3. Životinje

Prirodni svet ima mnogo načina na koje može da pošalje poruku Svemira, a ništa nije važnije od životinja. Kada konstantno viđamo određenu životinju ili životinjsko ponašanje, to može ukazivati na neispunjene želje ili na predstojeće događaje. Na primer, ako stalno primećujete jata ptica koje lete visoko na nebu, to može biti znak da osećate potrebu za putovanjem i begom na neko vreme.    

4. Obrasci brojeva

Dok sami brojevi mogu biti ljudska tvorevina, oni još uvek mogu da budu oblik komunikacije sa svemirom. Ponavljanje brojeva kao 11:11 ili uzastopni brojevi – 1, 2, 3 mogu imati skrivena značenja; sve što morate da učinite je – da ih dešifrujete.

5. Sinhronicitet

Sigurno ste doživeli ovo mnogo puta – razmišljate o nekome malo pre nego što vas ta osoba nazove, pošalje vam poruku ili naletite na nju lično. Najčešće, to je znak da ste na pravom putu. To je način na koji vam svemir potvrđuje da su vaše misli savršeno usklađene sa vašom budućom stvarnošću. Svemir vam daje veliko “da” kako bi potvrdio da idete u pravom smeru.

6. Gubljenje/pronalaženje/razbijanje predmeta

Naš odnos sa stvarima koje posedujemo je vrlo jak i nije čudno da nam svemir može slati poruke preko njih. Kada nešto izgubimo, nađemo ili nešto razbijemo, to može značiti razne različite stvari. Pronalaženje stvari je često dizajnirano da osnaži memoriju unutar vašeg uma, a razbijanje predmeta često je znak da morate nešto otpustiti.

7. Ponavljajuće reči/fraze

Slično kao kad se ponavljaju iskustva u kratkom vremenskom razdoblju, kada često nailazite na određenu reč ili izraz, to obično znači nešto. To bi mogla biti vrlo specifična poruka,  razmislite o tim  rečima kao o tragovima kako bi mogli da shvatite o čemu se radi.

8. Bol i bolesti

Bol ne mora uvek biti direktna posledica određenog incidenta, te bolesti ne moraju nužno imati očigledan izvor. Ipak, nije neuobičajeno za obe ove stvari da simbolizuju nešto drugo u vašem životu. Lokacija bola ili vrsta bolesti može imati skriveno značenje, nešto na šta biste trebali obratiti pažnju.

9. Pesme/Muzika/Reči

Jeste li se ikada probudili s pesmom  u glavi? Ili ste se bavili nečim i odjednom začuli određeni deo pesme? Naši umovi često stvaraju složenu povezanost između muzike i naših emocija. Svemir tada može koristiti određene pesme ili reči kako bi nam preneo važne informacije.

10. Vremenske prilike

Vremenske prilike u određenom području su nešto što mnogi ljudi doživljavaju u isto vreme pa se možda pitate kako to eventualno može biti poruka iz svemira. Nisu vremenske prilike u celini ono što je važno, već ono šta ćete da primetite i kada ćete da primetite. Dakle, ukoliko  vašu pažnju privuče grmljavina, to je znak da treba uzeti pauzu od onoga što radite. Isto tako, ukoliko žudite za određenom vrstom vremenskih prilika, to vam može puno reći o vašem stanju uma. Ako zaželite oluju, na primer, to bi moglo značiti da osećate potrebu da sperete nedavne događaje, da se očistite od njih.

11. Neočekivani susreti

Jeste li se ikada slučajno susreli s nekom osobom koja vam može pružiti idealnu pomoć vezano za vaše trenutne nevolje? Možda ste upravo odlučili da date otkaz na poslu kako bi postali lični trener i onda na zabavi koju je organizovao vaš prijatelj sretnete osobu koja je to isto učinila nekoliko godina ranije. Na ovaj način svemir vam govori je li to ili nije pravi put za vas (zavisno o savetu koji vam pruži druga osoba).

12. Emocije

Naši osećaji mogu biti vrlo važni glasnici i ponekad nam govore stvari od najveće važnosti. Tako, na primer, ako ste na sigurnom mestu, ali odjednom vas savlada osećaj neobjašnjivog straha i strepnje, možda postoji dobar razlog da budete naročito oprezni.

13. Neobične/nove reči

Svemir vam možda želi preneti određenu poruku i tako odabere da vas izloži neobičnim, novim rečima koje će vas zaustaviti na trenutak. Kad naiđete na reč kojoj ne znate značenje ili čujete reči koje niste čuli u govoru jako dugo vremena, to može biti znak da treba obratiti pažnju.

14. Miris

Naši umovi će povezati određene ljude ili događaje sa različitim mirisima tokom trajanja naših života. Možda nećete biti svesni da uopšte postoje te veze dok ne naiđete na neočekivani miris koji ostavlja snažnu sliku u vašem umu. Kada naiđete na više neobičnih mirisa, možda svemir pokušava da vas podseti na nešto ili nekoga ko ima poseban značaj za situaciju s kojom se suočavate u sadašnjosti.

15. Osećaj iz stomaka

Valja ponoviti da je vaš nesvesni um usklađeniji s univerzalnim vibracijama od vaše svesti. Dakle, kad shvatite da je vaš osećaj iz stomaka još jedan potencijalni glasnik na kojeg treba obratiti pažnju, to bi se trebalo odvijati prirodno. Vaš instinkt i intuicija često se izražavaju kroz osećaj u stomaku i ti osećaji su proizvodi aktivnog nesvesnog uma koji prenosi poruku iz onostranog.

Izvor: aconsciousrethink / atma.hr 

Novac je pokazatelj koliko ste posvećeni onome što radite!

Novac i količina novca koji zarađujemo su samo popratni efekti ili dobrobiti onoga čemu smo posvećeni. Šta je to što nas sprečava i onemogućuje da zaradimo količinu novca koju želimo? To je pre svega naš stav o novcu.

https://assets.entrepreneur.com/content/3×2/2000/20190201161541-GettyImages-500047599.jpeg?width=700&crop=2:1

Većina ljudi ima vrlo pogrešan stav i to je ono što ih sprečava da zarade dovoljnu količinu novca. Neki ljudi su skloni reći: meni novac nije važan, nije sve u novcu. Možda njima lično novac nije važan, ali u marketu njima je novac važan, jer inače ne biste mogli priuštiti to što želite kupiti. Ako želite imati sve te blagodati u životu onda vam mora i novac biti važan.

Druga vrlo pogrešna ideja je kad ljudi kažu, novcem ne možeš kupiti ljubav ni sreću. Novac i ne služi za to. Novac služi da vam omogući da komforno živite. Što komfornije možete živeti to će vaš um biti slobodniji da razmišlja o boljim idejama, to ćete imati više vremena da se obrazujete, napredujete, uživate u onome u čemu uživate. To je svrha novca, svrha novca nije da vam kupi ni ljubav ni sreću.

https://assets.entrepreneur.com/content/3×2/2000/20181024184514-GettyImages-991367302-edit.jpeg?width=700&crop=2:1

Zatim, jedna druga grupa ljudi ima vrlo pogrešan stav da je novac najvažnija stvar u životu. Zbog toga jedan deo ljudi koji su zaradili ogromne sume novca, fokusirajući se samo na zaradu novca, u suštini su najmanje sretni ljudi. Ona prva grupa ljudi koja kaže da im novac nije važan, da im ne može kupiti sreću i ljubav, oni zapravo, koriste ova primere da bi pokazali kako novac nije dobar, kako je novac loš.

Novac nije ni dobar ni loš, novac je samo novac. A to kako se mi koristimo, kakav stav imamo prema njemu određuje i to kako ćemo ga koristiti, kako ćemo ga uptrebiti i određuje, na kraju, koliko ćemo novca zaraditi.

Novac mora cirkulisati. Novac koji stoji u fioci nema nikakvu vrednost. Novac jedino ima vrednost kada ga razmijenite za nešto što želite, bilo to putovanje, novi laptop, dar nekome, novi miris, bilo to ugodna večera, slušanje dobre muzike, odlazak na koncert ili u bioskop, kupovina neke knjige. Jedino onda novac dobija vrednost. Novac koji stoji u fioci ima vrednost kao i stare novine.

Ono što još sprečava većinu ljudi da zarade veću količinu novca je to što nisu izgradili svest blagostanja. Što to znači? Morate izgraditi svijest blagostanja. Morate shvatiti da nema te sume novca koja se ne može zaraditi. Postoje razni načini, ali nema te sume novca koja se ne može zaraditi.

I još jedna, vrlo važna stvar koja ljude sprječava da zarade veću količinu novca, je ta da se plaše da neće moći zaraditi tu sumu novca.

Univerzum odgovara na naše emocije. Mi možemo svesno reći – ja se ne plašim, ja ću zaraditi itd. Ali, ako osećamo strah, to je ono što ćemo privući i to je ono što će nam se događati. Nijednog trenutka nemojte razmišljati i nemojte se plašiti da nećete moći zaraditi sumu novca koju želite.

Izvor: zakonprivlačnosti.com

Da li zaista koristimo samo 10% mozga?

https://thinking.umwblogs.org/2019/01/31/the-movie-lucy-says-that-we-only-use-10-of-our-brains/

U filmu Lucy, Morgan Friman objašnjava na početku kako ljudi koriste samo 10% mozga i da bi stekli supermoći kada bi mogli da koriste pun kapacitet. Zanimljivo je kako je ova notorna neistina uhvatila korene čak i kod medicinskih radnika. Istina je sasvim drugačija, mi koristimo mozak u punoim kapacitetu neprekidno, pa čak i kada spavamo najviši delovi kore mozga su aktivni.

Ideja je potekla od osnivača američke psihologije Williama Jamesa, koji je smatrao da ljudi koriste mali deo svojih mentalnih potenijala i da bi IQ mogao da se podigne stimulacijom na 250–300. Američki pisac Lowell Thomas je izneo ovu ideju 1936 u knjizi “How to Win Friends and Influence People” dodajući izmišljenu rečenicu:“Profesor William James sa Harvarda je govorio da prosečan čovek korisi samo 10% svojih mentalnih sposobnosti”. Od tada se ova pogrešna intepretacija neprekidno provlači u popularnoj literaturi.

Neuronaučnik Barry Bernstein ukazuje da je ovaj mit potpuno pogrešan iz više razloga. Ukoliko bi stvarno 90% mozga bilo van funkcije, oštećenje ovih delova ne bi imalo nikakve posledice. Mi znamo da čak i male povrede imaju velike posledice na funkcionisanje mozga. Snimci mozga pokazuju da je on neprekidno aktivan, mada su aktivnost pojedinih delova manje. Znamo da se delovi organa koji se ne koriste eliminišu tokom evolucije. Delovi koji ne funkcionišu bi zakržljali. Mozak bi bio mnogo manji ako bi koristio samo 10% svojih sposobnosti.

Nema nijednog dela mozga za koga nije do sada pokazana neka funkcija. Neki delovi se koriste nedovoljno, ali nema nijednog dela koji se ne koristi uopšte. U studiji iz 2008. neurolog Barry Gordon je pokazao da je praktično svaki deo mozga u upotrebi tokom čitavog dana.

Mozak inteligentnih ljudi je umrežen na sasvim drugi način od mozga prosečnih. Studija novom metodom Array tomography je omogućila da vizuelizujemo veze unutar mozga. Analiza konektivnosti izmedju različitih delova mozga kod stotine ljudi je pokazala da ljudi sa visokim stepenom povezanosti izmedju regiona mozga imaju dobre verbalne sposobnosti, kvalitet pamćenja i kognitivnih sposobnosti i generalno su uspešni u životu. Osobe sa manjom konektivnošću su imali nižu inteligenciju, češću zloupotrebu supstanci, napade besa.

Ovaj nalaz je posledica istraživanja u sklopu  Human Connectome Project u SAD.
Ispitivano je 461 osoba. Ova istraživanja su pokazala da u stvari ljudi visoke inteligencije koriste manje mozga, jer je on umrežen na bolji način. Nalaz mozga Einsteina je dao slične podatke. Istraživanje grupe kineskih naučnika je pokazalo da što je mozak na višem stadijumu razvoja, troši manje energije tj. radi racionalnije. Dakle, ako koristite 100% mozga verovatno ste ovca, inteligentni ljudi koriste mali deo svojih kapaciteta.

Važan nauk iz ovih studija je da stimulacija mozga poboljšava konektivnost, povećavajući efikasnost njegovog rada.

https://www.philly.com/health/brain-stimulation-neurotechnology-penn-regulation-20190117.html

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Ne pravdaj se!

Od detinjstva smo učeni koliko je važno da se dopadnemo svima, da budemo ljubazni, lepo vaspitani, kao i da ugađamo drugima kako bismo stvorili što lepšu sliku o nama. To je kultura, to su lepi maniri, društveno poželjni i prihvatljivi sve dok ne poprime razmere u kojima počinjemo da gubimo sebe.

Pravdamo se za nešto što učinimo ili ne učinimo, pravdamo se za to kako se osećamo (poznato „izvini“ ukoliko nas emocije nadvladaju i počnemo da plačemo iako time ne ugrožavamo drugog), pravdamo se zbog izbora partnera, fakulteta, posla, mesta stanovanja, načina života, materijalnog statusa i sl. Pravdamo se dakle svima za skoro pa svaku odluku koju smo doneli u životu. Pravdamo se znancima i neznancima čime pokazujemo koliko ne poštujemo sebe i svoje izbore, koliko smo nesigurni i koliko nismo svoji.

Ukoliko bismo zastali i osvestili kako se osećamo u trenutku dok izgovaramo silna opravdanja zbog nečega što suštinski jesmo, prepoznali bismo osećaj izdaje samog sebe, osećaj nespokoja.

Osetili ste ovo bezbroj puta u situacijama kada pokušavate da se pravdate zbog odluke da živite sa partnerom a još uvek niste u braku, zbog toga što još uvek nemate dece, zbog broja partnera u svom životu, zbog toga što ste više puta bili u braku, gojazni ste, ne radite u struci, zbog toga što ste odužili studije, ili ste depresivni, ostavili dugogodišnjeg partnera, nemate svoj stan i slično.

Sa druge strane, skloni smo da i lične uspehe opravdavamo i umanjujemo zbog prihvaćene skromnosti kao vrline kao i zbog osećaja manje vrednosti.

Cenite sebe, podignute glave se nosite sa svojim uspesima i neuspesima. Pravdajte se isključivo sebi! Ponosno se predstavite kao čovek od krvi i mesa i pravi ljudi će vas prihvatiti. Osetiće da ste iskreni i spontano će vam otkrivati svoje mane bez bojazni od osude.

Budite hrabri, budite svoji.

Odbacivanje vam popravlja život

Foto:canstockphoto.com

Kao izraz naše pozitivnosti I potrošačke kulture, mnogi od nas su indoktrinirani uverenjem kako treba da što je moguće više suštinski prihvatamo i potvrđujemo. To je kamen temeljac mnogih takozvanih knjiga pozitivnog razmišljanja. Međutim, potrebno je i da nešto odbacimo. U suprotnom ne podržavamo ništa. Ako ništa nije poželjnije od nečeg drugog, onda smo prazni i život nam je besmislen. Nemamo vrednosti i stoga živimo bez ikakve svrhe.

Izbegavanje odbacivanja nam se često prodaje kao način da se osećamo bolje. Ipak, izbegavanje odbacivanja pruža nam kratkotrajno zadovoljstvo, a na duži rok ostajemo bez mogućnosti da upravljamo i bez jasnog cilja.

Postupak izbora vrednosti za vas iziskuje odbacivanje alternativne vrednosti. Izaberem li da mi brak bude najznačajniji deo života, to znači kako ( verovatno) biram da mi orgije sa kurvama i noći podmazane kokainom ne predstavljaju deo života. Sve su to zdrave odluke, ali ipak iziskuju odbacivanje na svakom koraku.

Poenta je u ovome: svako od nas mora da se loži na nešto kako bismo vrednovali nešto. A da bismo vrednovali nešto, moramo odbaciti ono što nije to nešto. Odbacivanje je osnovni i nužni deo održavanja naših vrednosti i prema tome i našeg identiteta. Određuje nas ono što odlučimo da odbacimo. A ako ništa ne odbacimo, mi zapravo i nemamo identitet.

Ljudi koji smatraju da na nešto imaju pravo zato što misle kako zaslužuju da se osećaju sjajno sve vreme, izbegavaju da išta odbace zato što bi time mogli da dovedu sebe ili nekog drugog da se loše oseća. A zato što odbijaju da išta odbace, žive život bez vrednosti, pokretan zadovoljstvom i samoživošću. Lože se na to da još malo zadrže ushićenje, da izbegnu neizbežne neuspehe u životu, da odagnaju patnju.

Odbacivanje je važna i ključna životna veština. Niko ne želi da zaglibi u vezi u kojoj nije srećan. Niko ne želi da zaglibi na poslu koji mrzi i u koji ne veruje. Niko ne želi da oseti kako ne može da kaže ono što misli. Ali, ipak ljudi biraju tako nešto. Sve vreme.

Iskrenost je prirodna ljudska težnja. Međutim, deo poštenja u životu jeste da vam ne bude neprijatno da kažete i čujete reč „ne“. Na taj način odbacivanje zapravo čini naše veze boljim i naš emocionalni život zdravijim.

Tekst preuzet iz knjige Marka Mansona „E, zabole me.“

Lični prostor

Foto:Dreamstime.com

Svaka osoba ima svoj instinktivan, zaštitni prostor oko sebe. Ljudi ga stalno održavaju, pogledajte ih kada se kreću kroz gužvu, kako pokušavaju da izbegnu blizak fizički kontakt sa drugim ljudima.
Poželjna razdaljina u komunikaciji je nešto što se usvoji u društvu u kojem rastemo i u kojem se krećemo. Ta pravila su nepisana i ne uče se, ali su vrlo bitna i poznata svim pripadnicima određene kulture.

Prvi je ovaj fenomen zapazio Heini Hediger, upravnik Zoološog vrta u Cirihu, tokom pedesetih godina. On je zapazio da se životinje osećaju dobro u kavezima koje su veličine teritorije koju štite dok su u divljini. Ali, Hediger je primetio i drugu vrstu teritorije, koja je bila oblika virtuelnog mehura i koju su životinje nosile sa sobom. On je nazvao distancom bega ili zonom bega.  Kada životinja vidi predatora, na primer lava, ona ne beži odmah. Ostaje smirena sve dok on ne udje u nevidljivu zonu bega. Ova zona se može vrlo precizno izmeriti u metrima, ne menja se. Što je životinja veća, zona bega je veća.

Edward Hall je 1966.-e objavio knjigu o tom fenomenu kod ljudi, The Hidden Dimension. On je primenio Hedigerovu teoriju na ljude. On je takodje pretpostavio da je ova zona kod ljudi odredjena kulturnim razlikama (kod Kineza ili Arapa je mala, oni se stalno kreću u velikim grupama, dok je kod Engleza velika). Hall je podelio ovaj prostor u četiri zone: intimna daljina, lična, socijalna i javna daljina. Intimna je takva da se pogled jedva može fokusirati na osobu sa kojom ste u interakciji. Ona je prisutna kog bliskih osoba (ljubavnika, dece itd). Lična daljina je manja od dužine ispružene ruke, karakteristična je za prijateljski razgovor. Socijalna daljina je veća od dužine ispružene ruke, pogodna je za poslovne odnose ili slučajna poznantstva.  Javna daljina je još veća, ponekad se mora glasno govoriti osobi sa kojom smo u takvom odnosu da bi nas čuli.

Na osnovu istraživanja Ralfa Adolfsa individualni osećaj za lični prostor se razvija oko treće ili četvrte godine života. U istraživanju koje je sprovedeno 2009.-e godine utvrđeno je da je osećaj ličnog prostora pod kontrolom amigdale, što objašnjava zašto osobe sa autizmom imaju teškoća u održavanju normalne socijalne razdaljine od drugoh ljudi.

Zaključak različitih studija na ovu temu je da se lični proctor povećava kod anksioznih osoba. Osobe pod stresom izbegavaju blizak kontakt sa drugim ljudima. Samosvesni ljudi imaju uzanu ličnu zonu.

Mi nesvesno stalno stupamo u interakcije sa osobama oko nas, izmenjujemo informacije o našim sigurnim zonama. U novije vreme, fizički prostor je zamenjen virtuelnim. Twitter, Facebook, Instagram, Viber su uklonili direktnu interakciju sa drugim ljudima. Sada se naša interakcija odvija sa bezličnim entitetima. Mnogi ljudi provode veliki deo dana u sajberprostoru, bez stvarne komunikacije sa drugim ljudima. Socijalna igra izmedju ljudi je krajnje izmenjena.

Ovo dovodi do gubljenja ličnog prostora, sa radjanjem neobičnih, često malignih oblika ponašanja. Gubitak direktne interakcije dovodi ponekad do dezinhibicija, sa agresivnim ponašanjem, a često vodi u sajber criminal.

Razumevanje koncepta ličnog prostora kao i prostornih relacija omogućava nam da drugima pristupimo na odgovarajući način. Takođe, olakšava nam da drugima predstavimo kako vidimo odnos s njima i, u skladu s tim, u kom smeru naš odnos može da se kreće.

Foto: Dreamstime.com

Ništa u životu nije slučajno

https://djkorwani.files.wordpress.com/2018/01/cosmos.jpg


„Jedne večeri, kralj je hodao sa svojim ministrom u dvorskom dvorištu, sa zanimanjem gledao svoj novi mač. U trenutku razmetljivog rukovanja mačem, mač je iskliznuo i on je odsekao desni palac. Videvši kako je kralj bio besan, ministar je smireno rekao: „U redu je, Vaše Veličanstvo. Ovo je milost Gospodnja.“ Besan zbog okrutnih primedbi ministra, kralj mu je naredio da bude zatvoren. Uskoro je kralj otišao u šumu da lovi. Bez sposobnog vođstva svoga ministra, našao se u delu u kojem su plemena živela. Vođa plemena, radujući se pomisli na ljudsku žrtvu, pregledao je njegovo telo zbog rana. Videvši njegov ranjeni prst, vođa ga je proglasio nesposobnim za žrtvovanje. Kralj je pušten. Pošto je pobegao iz kandži smrti, kralj je otišao u zatvor i lično je pustio ministra, ispričavši mu svoju priču o tome kako je on umalo izbegao smrt. „Sada vidim milost Gospodnju u rani mog prsta. Ali, mogu li da pitam da li je nepravičan boravak u aztvoru takođe milost Gospodnja?“ – cinično je upitao Kralj. S osmehom na usnama ministar je odgovorio: „Da nisam bio u zatvoru, bio bih sa Vama u šumi. Odbacivši Vas, plemena bi žrtvovala mene!“

Život se ponekad čini okrutnim. Neretko strašne situacije kucaju na naša vrata, to nas dovodi do uzbuđenja i konfuzije. Neočekivani gubitak voljenih, neočekivani kolaps koji nas je zabrinuo, rasturen brak, prekid sa najpouzdanijim poslovnim partnerom, nesreća – sve to nas dovodi do pitanja: „Zašto je život tako nepravedan?“, ili „Da li postoji Bog?“ itd.

Ali mi treba da znamo da se u svakoj situaciji, događaju ili povodu, vremenskom rasporedu univerzuma sve odvija u skladu sa planom. Nijedna situacija se ne događa slučajno. Svaka situacija se stavra i dolazi u naš život sa specifičnom svrhom. Cilj možda nije tako očigledan u trenutku kada se događaj desi i može nam se otvoriti za šest meseci, dve godine, deset godina, dvadeset godina, ili možda u sledećem životu. Međutim, sve je to život i treba verovati procesu života.


Prevod teksta: http://sobiratelzvezd.ru/ni-odna-situaciya-ne-proisxodit-sluchajno/

Kako biti srećan

Foto:Dreamstime.com

Dopamin je transmiter u mozgu koji kontroliše centre za zadovoljstvo. Učestvuje u regulaciji kretanja, kao i emotivnim reakcijama. Omogućava nam da vidimo moguću nagradu za odredjeni vid ponašanja, ali i da posegnemo za njom.

Kada naučite kako da stimulišete svoje vlastite nivoe dopamina, možete savladati depresiju, anksioznost, apatiju I strah, ojačati osećaj zadovoljstva koji stvara ovaj mali neuron.

1.Nemojte razvijati  zavisnost

Mnogi ljudi postaju zavisni od alkohola, droge, seksa, pornografije, interneta, šopinga zbog njhovog trenutnog efekta zadovoljstva. Na druge staze, medjutim, sve ove aktivnosti snižavaju nivo dopamina, povećavajući osećaj nezadovoljstva. Stoga osoba povećava stimulus, ali je efekat sve slabiji, a povratna reakcija nezadovoljstva sve jača. Treba imati na umu da je na samom početku zavisnosti skoro uvek prisutno nezadovoljstvo (nizak dopamin), koje i pokreće mehanizam zavisnosti. Mozak nauči da ponavljanje odredjenog rituala dovodi do povećavanja dopamina, pa nastaje mehanizam stvaranja loše navike. Dakle, nizak nivo dopamina je reakcija na način života  koji osobi ne pruža zadovoljstvo. Ispunite svoj dan stvarima koje vam donose zadovoljstvo kao što su šetnja sa prijateljima, slušanje muzike, čitanje knjiga.

2.Fokusirajte se na završavanje sitnijih obaveza

Dopamin se povišava kada smo organizovani, kada završavamo svoje obaveze – male ili velike. Nezavrešene obaveze dovode do napetosti i brige. “Otkačinjanje” jedne po jedne obaveze daje mozgu osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Izbegavajte da se prihvatite velikih zadataka, za koje niste sigurni da ih možete savladati, već se koncentrišite na sitnije.

3.Stvarajte

Koncentrisanje na stvaranje (kako to znaju umetnici) dovodi mozak u stanje tzv. toka (hiperfokusiranosti). Tada je dopamin veoma visok. Dakle, nadjite hobi ili aktivnost u kojoj nešto svarate, bez obzira da li imate talenat ili ne. Ne morate biti umetnik da pravite zanimljive fotografije .

4.Budite fizički aktivni

Fizička aktivnost povišava ne samo dopamin, već i serotonin i endorfin. Ne morate intenzivno vežbati, brza šetnja kroz park ili šumu je sasvim dovoljna.

5.Vizuelno pratite napredak

Kada na kalendaru ucrtate broj dana kada niste pušili ili ste išli u šetnju, osećaj zadovoljstva će se povećati. Vizuelni podsetnici su veoma korisni. Nemojte preterivati, mesec dana je period u kome je realno da procenite svoj uspeh.

6.Povisite unos tirozina

Dopamin nastaje od aminokiseline tirozina. On se nalazi u proteinima, kao i u bademima, avokadu, bananama, teletini, piletini, čokoladi, kafi, jajima, zelenom čaju, lubenici ili jogurtu.

7.Slušajte muziku

Jedan od najlakših I najbržih načina da dobijete dovoljnu količinu dopamina u mozgu je od slušanja muzike. Muzika stvara emotivne trenutke tako što naš mozak peva. Muzika je pomagala ljudima da se osećaju bolje još od davnina.

8.Meditirajte

Kao i sa fizičkom aktivnošću, sve više otkrivamo koristi od meditacije. Jedna od današnjih loših navika je pekomerno razmišljanje. Prekomerno razmišljanje i zabrinutost dovode ljude u kompulzivno stanje mentalnog bloka. Meditacija prekida ove inhibicije.

9.Spavajte dovoljno

Kada spavamo, naše telo započinje proizvodnju hormona i supstanci koje mogu da podignu nivo dopamina. Štaviše, miran i dovoljno dug san je sam od sebe posebna vrsta sreće.

10.Detoksikacija

Nagomilane bakterije I toksini u telu oslabljuju imunitet i smanjuju proizvodnju dopamina. Zato se potrudite da redovno čistite svoje telo – bićete zdraviji i osećaćete se mnogo bolje.

Foto:Dreamstime.com

Pomirite sa sa svojom prošlošću!

https://www.the-astrology.com/img/reconciling2.png

Život čine usponi i padovi, radost i tuga, zadovoljstvo i žaljenje. To je put prepun pomaka iz prošlosti koji prolaze pored sadašnjosti i ide ka budućnosti. Međutim, ono što je bitno je vaša sposobnost da postignete potrebnu ravnotežu kako biste mogli glatko krenuti dalje. Ovaj balans se ne može postići ako ne prođete kroz neke korake. Najvažniji korak među njima je pomirenje s prošlošću. Mnogi ljudi žive svoje živote noseći veliki teret iz prošlosti. Čak i imaju tendenciju da se tamo zaglave i blokiraju svoje energije. Počinju da se pitaju „zašto“ i ograničavaju svoje razmišljanje sa „ako“. Čini se kao da kažnjavaju sebe za stvari koje se ne mogu promeniti. Međutim, to nije logično niti objektivno, jer je najbolje da se oslobodimo prošlosti, a ne da gubimo vreme zaglavljujući ovu negativnu gomilu sećanja, žaljenja, zašto i ako. Jedino kroz otpuštanje prošlosti, može se dovesti do srećnijeg ispunjenja života.

Svako je u svojim životima donosio loše odluke, uvredio nekoga drugog ili izgovorio stvari iz besa ili iz frustracije. To su loše stvari koje treba da budu ograničene u prošlosti. Niko se ne ponosi njima niti želi da ih ponovi. Međutim, svi bi trebali računati da su zahvaljujući tim greškama postali osoba današnjice. Iz tog razloga ne bi trebalo da ostanete blokirani ili da se bojite da pobegnete iz prošlosti, već se suočite sa tom prošlošću i prihvatite je onakvom kakva je bila. Treba imati na umu da vas svaka sitnica iz prošlosti oblikuje u ono što ste danas. Važno je zapamtiti kada pogledamo unazad u prošlost da postoje stvari koje niko ne može da promeni, ali u isto vreme, svako treba da nauči da ih prihvati i bude zahvalan što prolazi kroz njih. Upravo zbog njih vi ste ono što jeste u ovom trenutku. Ono što je najvažnije je ovaj trenutak. To je vaša sadašnja situacija, ko ste sada i ko ste vi stvarni. Zato se svaki put treba podsetiti da je ovo samo život. Zapravo, kroz pažljivo posmatranje ključnih puteva vašeg života, prekretnica i prošlih dela možete bolje razumeti te negativne uspomene, trenutke i ljude zahvaljujući kojima ste oblikovani. Posmatrajući svoju prošlost na takav način, možete je objektivnije proceniti i uticati na vašu sadašnju situaciju. Možete biti potpuno sposobni da iscelite ove stare rane kontrolisanjem prošlosti. Na primer, kao pitanje prihvatanja vaše prošlosti i pomirenja sa njom, možete se zapitati: kako vas je to iskustvo učinilo jačim? Prema tome, ne morate sami sebe da kažnjavate zbog grešaka iz prošlosti, već biste sebi trebali oprostiti i naučiti lekcije iz ovih prethodnih grešaka i doneti nove rezolucije kako bi u budućnosti postupali drugačije. Na ovaj način, mir dolazi od prihvatanja onoga što je bilo i od čega se krećete ka budućnosti. Drugim rečima, nije važno šta se desilo u prošlosti. Uvek možete pronaći mirno mesto u sebi kako biste pomirili svoju prošlost i postali osoba koju ste oduvek želeli biti.

Otpuštanjem prošlosti, vaš fokus će na kraju biti na vašoj sadašnjosti i vašoj budućnosti. To će vam samo omogućiti da se otarasite svega što vas je zadržavalo. Kao što kaže stara izreka, “živeti dobro je najbolja osveta”. Dakle, moći ćete da zatvorite jedno poglavlje i otvorite novo ka stvaranju života koji ispunjava, koji je ispunjen smislom i svrhom.

Prevod teksta: https://www.the-astrology.com/reconciling.php