Kao izraz naše pozitivnosti I potrošačke kulture, mnogi od nas su indoktrinirani uverenjem kako treba da što je moguće više suštinski prihvatamo i potvrđujemo. To je kamen temeljac mnogih takozvanih knjiga pozitivnog razmišljanja. Međutim, potrebno je i da nešto odbacimo. U suprotnom ne podržavamo ništa. Ako ništa nije poželjnije od nečeg drugog, onda smo prazni i život nam je besmislen. Nemamo vrednosti i stoga živimo bez ikakve svrhe.

Izbegavanje odbacivanja nam se često prodaje kao način da se osećamo bolje. Ipak, izbegavanje odbacivanja pruža nam kratkotrajno zadovoljstvo, a na duži rok ostajemo bez mogućnosti da upravljamo i bez jasnog cilja.

Postupak izbora vrednosti za vas iziskuje odbacivanje alternativne vrednosti. Izaberem li da mi brak bude najznačajniji deo života, to znači kako ( verovatno) biram da mi orgije sa kurvama i noći podmazane kokainom ne predstavljaju deo života. Sve su to zdrave odluke, ali ipak iziskuju odbacivanje na svakom koraku.

Poenta je u ovome: svako od nas mora da se loži na nešto kako bismo vrednovali nešto. A da bismo vrednovali nešto, moramo odbaciti ono što nije to nešto. Odbacivanje je osnovni i nužni deo održavanja naših vrednosti i prema tome i našeg identiteta. Određuje nas ono što odlučimo da odbacimo. A ako ništa ne odbacimo, mi zapravo i nemamo identitet.

Ljudi koji smatraju da na nešto imaju pravo zato što misle kako zaslužuju da se osećaju sjajno sve vreme, izbegavaju da išta odbace zato što bi time mogli da dovedu sebe ili nekog drugog da se loše oseća. A zato što odbijaju da išta odbace, žive život bez vrednosti, pokretan zadovoljstvom i samoživošću. Lože se na to da još malo zadrže ushićenje, da izbegnu neizbežne neuspehe u životu, da odagnaju patnju.

Odbacivanje je važna i ključna životna veština. Niko ne želi da zaglibi u vezi u kojoj nije srećan. Niko ne želi da zaglibi na poslu koji mrzi i u koji ne veruje. Niko ne želi da oseti kako ne može da kaže ono što misli. Ali, ipak ljudi biraju tako nešto. Sve vreme.

Iskrenost je prirodna ljudska težnja. Međutim, deo poštenja u životu jeste da vam ne bude neprijatno da kažete i čujete reč „ne“. Na taj način odbacivanje zapravo čini naše veze boljim i naš emocionalni život zdravijim.

Tekst preuzet iz knjige Marka Mansona „E, zabole me.“