Milosrđe je, u suštini, lični interes prerušen u čovekoljublje. Vama je možda teško prihvatiti da ima slučajeva kada niste istiniti u svom nastojanju da budete osećajni i puni poverenja prema drugima.
Postoje dva tipa egoizma.
Prvi je kada nam je zadovoljstvoda sami sebi ugađamo. To je ono što obično nazivamo egocentričnost.
Drugi je kada nam je zadovoljstvo da ugađamo drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi tip je očigledniji, a drugi skriven i zato je opasniji, jer nam uliva osećanje da smo izuzetni.
Vi sigurno poznajete osećanje zadovoljstva koje u nama budi čin milosrđa. Međutim, dobrota se najviše ističe kada nismo svesni da činimo dobro. Ili, kako je rekao Sufi: „Svetac je takav sve dok to ne zna“
Neki ljudi rade određene stvari samo zato da se ne bi osećali loše. I to nazivaju milosrđem. To što čine, čine zbog osećanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Postoji i treća vrsta egoizma, ona najgora: kada činite neko dobro delo da se ne biste osećali krivim.
„Mogu li da porazgovaram večeras sa vama, Oče“
– „Naravno, samo izvolite“
Ne želim da razgovaram sa njim, muka mi je od toga. Večeras hoću da pogledam nešto na televiziji, ali kako da ga odbijem? Nemam hrabrosti da mu kažem ne.
-„Samo izvolite“, a u sebi mislim: Gospode, sad treba da slušam ovog gnjavatora. Uopšte mi ne prija da razgovaram sa njim, ali mi je vrlo neprijatno da mu kažem ne, i tako biram manje zlo. Nemamo hrabrosti da kažemo kako želimo da nas ostave na miru. Dobročinstvo vam ne pruža zadovoljstvo, naprotiv, od toga vam je muka.
„Jesi li se ikada kao dete igrao gluvih telefona? Znaš ono, šapneš nešto jednoj osobi i onda to prenosi otprilike deset ljudi, a ono što poslednja osoba čuje uopšte nema veze sa onim što si ti prvobitno rekao? Zapravo, na taj način funkcionišu i naša sećanja.
Doživimo nešto. Nekoliko dana kasnije ga se malo drugačije setimo. Onda nekome ispričamo o tome pa sopstvenim ulepšavanjem moramo da popunimo nekoliko rupa u zapletu kako bismo bili sigurni da je sve jasno i da nismo ludi. A potom počnemo da verujemo u te male popunjene mentalne pukotine pa naredni put ispričamo i njih. Samo što one nisu stvarne pa ih zapamtimo malo drugačije. Naredne godine, pijani ispričamo priču tako da je još malo ulepšamo- u redu, da se ne lažemo, potpuno izmislimo oko jedne trećine priče. Ali naredne nedelje trezni ne želimo sebi da priznamo kako smo lažovčine, pa nastavimo sa prerađenom i nedavno proširenom pijanom verzijom svoje priče.
Svi mi to radimo. Ti radiš. Ja radim. Bez obzira na to koliko iskreni i dobronamerni bili, stalno zavaravamo sebe i druge samo iz razloga što je naš mozak stvoren da bude efikasan a ne precizan. Ne samo da je naše pamćenje traljavo, toliko traljavo da se na suđenjima svedočenje očevidaca ne uzima ozbiljno, već naš mozak funkcioniše na užasno pristrasan način.
Na koji način? Dakle, mozak uvek pokušava da razume trenutnu situaciju na osnovu onoga u šta već verujemo i što smo već iskusili. Svaka nova informacija se procenjuje u odnosu na vrednosti i zaključke koje već posedujemo. To rezultira time da je naš mozak uvek pristrasan prema onome što mi smatramo da je u tom trenutku istinito. Pa tako, kada je naš odnos sa sestrom sjajan, većinu uspomena na nju pozitivno tumačimo. Ali kada se odnos zategne, često ćemo te iste uspomene videti drugačije, izmenićemo ih tako da njima objasnimo sadašnji bes prema njoj.
Skorašnja istraživanja su pokazala: naša su uverenja promenljiva a uspomene strašno nepouzdane.
Dosta je uvreženog mišljenja koje ti govori da veruješ sebi, da pratiš svoju intuiciju, kao i kojekakvi klišei koji zvuče prijatno. Možda je rešenje da sebi manje veruješ. Uostalom, ako su naša srca i umovi tako nepouzdani, možda bi trebalo da više preispitujemo sopstvene namere i motivacije. Ukoliko svi stalno grešimo, nije li onda sumnja u sebe i temeljno preispitivanje sopstvenih ubeđenja i pretpostavki jedini logičan put ka napretku?“
Eksperiment u prostoriji sa dugmićima za pritiskanje – osobi je rečeno da će se upaliti lampica koja označava dobijanje poena ukoliko uradi neodređeni ali nazovimo ga ispravni korak, nešto nedefinisano što sama mora da otkrije.
Ljudi su pokušavali nasumice da stiskaju dugmiće dok se najzad nije upalila lapica koja označava dobijanje poena. Potom su logično, pokušavali da ponovljenom radnjom osvoje novi poen. Problem je bio što se tada lampica nije palila a to je dovodilo do toga da isprobavaju komplikovanije nizove radnji koje bi dovele do novog poena. Otkrivanjem sledeće kombinacije zarad poena, bilo da je u pitanju stiskanje dugmeta triput, pa pauza pa energično dva puta, različitih varijanti okrenutih ka tome kako sede, kako drže stopala, u kom pravcu gledaju i sl.
Uglavnom, u roku od 15 minuta svaka osoba je utvrdila određeni niz postupaka potrebnih da prikupi još poena. Obično je to nešto uvrnuto kao na primer da stoje na jednoj nozi ili zapamte dugačak niz dugmića koje treba pritisnuti za određeno vreme dok su okrenuti u nekom pravcu.
Istina je sledeća: poeni su zapravo nasumični, ne postoji niz, nema nikakve šeme. Tu je samo lampica koja se stalno pali uz zvuk i ljudi koji dube na glavi misleći kako im to što rade donosi poene.
Poenta ogleda je zapravo da pokaže koliko brzo je ljudski um sposoban da osmisli i poveruje u gomilu gluposti koje nisu stvarne. Svako je iz sobe izlazio ubeđen da su on ili ona razvalili u ogledu i pobedili u igri. Svi oni veruju da su otkrili savršenu kombinaciju dugmića koja im je donela poene.
Naši mozgovi su mašine značenja. Ono što mi razumemo kao značenje nastaje povezivanjem koje naš mozak stvara između dva ili više iskustava. Pritisnemo prekidač za svetlo i vidimo kako se lampica pali, pretpostavimo da je prekidač prouzrokovalo da se upali svetlo.
Naši umovi neprestano zuje prikupljajući sve više i više asocijacija kako bi nam to pomoglo da razumemo i upravljamo svojom okolinom. Međutim, postoje dva problema. Prvi je da mozak nije savršen, i da grešimo sa onim što vidimo i čujemo. Zaboravljamo ili olako pravimo greške pri tumačenju događaja. Drugi problem je da kad jednom kreiramo svoje značenje, mozgovi su nam stvoreni tako da se drže tog značenja. Pristrasni smo prema značenju koje smo formirali i ne želimo da ga menjamo. Čak i ako vidimo dokaz koji protivreči značenju koje smo formirali, često ga ignorišemo i nastavljamo da verujemo u njega.
Rezultat svega ovoga? Naša su ubeđenja uglavnom pogrešna, ili bi se moglo reći, sva ubeđenja su pogrešna- neka manje pogrešna od drugih. Ljudski um je zrka netačnosti i jako je važno toga biti svestan.
Univerzum nam šalje pravu osobu kada to najmanje očekujemo. Ne postoji ništa slučajno u životu, jer sve što se dešava deo je više svrhe. Nema slučajnosti, postoji samo niz savršeno planiranih događaja. Kada se u našem životu pojavi onaj koji smo želeli da sretnemo, to se može objasniti činjenicom da je došlo pravo vreme za ovaj sastanak. Prava osoba će se pojaviti pred nama u istom trenutku kada je predodređeno da se desi, ni sekundu ranije.
Evo nekoliko znakova koji ukazuju da ste spremni da se sretnete sa svojom ljubavlju:
1.Više vam ne treba niko. Savršeno se nosite sa svime bez pomoći drugih. Ne pokušavate da se dopunite uz pomoć druge osobe. Vi ste zaista srećni.
2. Potrebna vam je životna lekcija. Možda ste previše navikli na svoj životni stil, zaglavili ste u nekoj fazi, ili vam možda nešto nedostaje. Pojava prave osobe u pravo vreme može vam pomoći da razmislite o svojim pogledima na život i svet u celini. Takvi ljudi nam ponekad dolaze u zivot da nas nauce vrednu lekciju, pomognu u donošenju neobičnih odluka ili da dođemo do dublje svesti i razumevanja sebe. Pored njih, sve dolazi na svoje mesto.
3. Vi ste prava verzija sebe. Naporno ste radili da otkrijete svoju pravu prirodu i da se oslobodite svega što vas je sputavalo. To vam je omogućilo da spoznate svoje pravo ja, odbacujući sve lažne identitete stvorene da se uklope u društvo i da dobiju njegovo odobrenje. Kada se vaše misli, odluke i stavovi poklapaju sa vašim istinskim ja, ovo je pravi trenutak da se prava osoba pojavi kao dokaz vaše spremnosti za stvarnu vezu.
4. Naučili ste da se izlečite. Naučili ste da volite, saosećate i brinete o sebi. Sada ste vi sebi najbolji prijatelj. Više ne prepoznajete samodestruktivno ponašanje, nećete dozvoliti da uznemirite ili poremetite vaše blagostanje i mir uma. Postigli ste harmoniju sa sobom, oprostili sebi za greške prošlosti, definisali svoje granice, potrebe i želje. Sada sve što je manje od toga, vas više ne može zadovoljiti.
5. Postali ste strpljivi. Vi mirno prihvatate ono što se dešava i više ne pokušavate da utičete na tok događaja. Prestali ste da pokušavate da promenite sebe i ljude oko sebe. Više ne morate da kontrolišete svet oko sebe, jednostavno dozvolite da se događaji organski razviju. A kada naučite da verujete u ritam univerzuma, on će vam poslati pravu osobu. Vi ste mirni, uravnoteženi i oslobođeni očaja i potrebe. Univerzum ima svoju magiju, a najlepše se događaju samo ako smo naučili da verujemo u njih.
Pre nego što uđete u ovakvu vrstu odnosa, neobaveznu vezu ili površan odnos, veoma je važno da dobro poznajete sebe i realno procenite da li ćete uspeti da se izborite sa posledicama koje nosi neobavezna veza.
Muškarci su za razliku od žena u stanju da razdvoje telesno od emotivnog. Ulaskom u neobaveznu vezu muškarac dobija sve elemente prave veze, prisutvo, posvećenost i seks, dok žena sa druge strane najčešće dobija samo seks. Žene se lakše emotivno vezuju i teže podnose ovakvu vrstu odnosa.
Za vreme seksualnog odnosa luči se hormon oksitocin koji dovodi do vezivanja žene za muškarca.
Ukoliko žena pristane na ovakvu vrstu odnosa, sama sebe stavlja u jednu posebnu kategoriju, i time na neki način obara svoju vrednost. Postoje slučajevi, ali su retki da iz ovakvog odnosa iznikne nešto dublje.
Ovakve veze su poslednjih godina u porastu i daju samo privid slobode, jer mnogi postaju zavisni od ovakvih odnosa. Neobavezne veze su izbor a ne posledica užurbanog tempa života. Teško se može govoriti o samopoštovanju ako neko zna da sedi na klupi za rezervnog igrača. U takvim vezama, osoba ne može dobro da se oseća, jer nikada ne zna da li onaj drugi ima još i koliko osoba u svojim „kombinacijama“.
Na to kako ćemo se osećati posle neobaveznog seksa utiču brojni faktori, prvenstveno to da li smo depresivni, anksiozni, usamljeni i sl. Ukoliko ste u težoj životnoj fazi, neobavezan seks vam samo može produbiti loš osećaj i urušiti samopoštovanje.
Ukoliko vam ova vrsta odnosa neće urušiti samopouzdanje, moralne vrednosti, ukoliko neće dovesti do toga da se osećate postiđeno, ili ste zaista u stanju da budete sa nekim ko vam se ne sviđa dovoljno da biste poželeli dublji odnos sa njim i samim tim vam ne predstavlja opasnost, ovakvi odnosi vam neće štetiti. Sa druge strane, ukoliko ste osoba koja teško podnosi odbijanje, emotivno prihvatate stvari, svetite se nekome, niste iskreni prema sebi, bolje bi bilo da zaobiđete ovu vrstu igrica.
Šta su to jutarnje stranice? Jednostavnije rečeno, to su tri stranice pisanog teksta, isključivo vaše struje misli. ”O, Bože, još jedno jutro. Nemam NIŠTA što bih imao da kažem. Moram da operem zavese. Jesam li juče oprala rublje? Bla, bla, bla…” Možete to nazvati i manje lepim imenom, ceđenje uma, zato što je to ujedno i jedna od glavnih funkcija. Ne postoji pogrešan način pisanja jutarnjih stranica. Te jutarnje škrabotine ne treba da budu umetnost. Pa čak ni pisanje.
Stranice su jednostavno zamišljene, naprosto, kao čin pomeranja ruke preko papira i zapisivanja svega što vam padne na pamet. Ništa nije suviše nevažno, glupo, blesavo ili čudno da ne bi bilo uključeno. Jutarnje ”novine” ne treba da zvuče pametno, iako se to može dogoditi. U većini slučaja neće, ali to neće znati niko osim vas. Čak ni vi ne bi trebalo da ih čitate prvih, otprilike, osam nedelja. Samo ispišite tri stranice u beležnicu i nemojte listati šta ste do sada napisali. Samo napišite tri stranice… i napišite još tri stranice sledećeg dana.
Briga o poslu, rublju, čudno lupanje u automobilu, čudan sjaj u očima vašeg partnera, sve se to vrti u našoj podsvesti i muti naše dane. Stavite ih na papir. Jutarnje stranice su primarni alat ponovnog kreativnog buđenja.
Možda bi bilo korisno da o jutarnjim stranicama razmišljate kao o meditaciji. To možda neće biti meditiranje na kakvo ste navikli. U stvari, možda uopšte niste ni navikli na meditiranje. Stranice baš neće izgledati duhovno ili meditativno, zapravo će biti više negativne i materijalističke, ali će predstavljati važan oblik meditacije koja nam daje uvid i pomaže nam da sprovedemo promene u našim životima.
Meditiramo kako bismo otkrili sopstveni identitet, svoje pravo mesto u planu svemira. Kroz meditaciju postižemo, i na kraju usvajamo, svoju povezanost s unutarnjim izvorom snage koja može da promeni naš spoljni svet. Drugim rečima, meditacija nam ne daje samo sposobnost uviđanja, nego i snagu da sprovedemo velike promene.
Nemoguće je pisati jutarnje stranice duže vreme a da ne dođete u dodir s neočekivanom unutarnjom snagom. Stranice su put prema jakom i jasnom razumevanju samog sebe. Ove stranice nisu samo za pisce. Pravnici koji ih koriste zaklinju se da su postali efikasniji u sudnici. Plesači tvrde da se poboljšala njihova ravnoteža, i to ne samo emocionalna.
Preuzeto iz knjige „Put umetnika“, Džulija Kamerun
Ove tri stranice mogu biti vaš ključ za bistriji um, jasnije ideje i manje anksioznosti. One će vam na samom početku dana očistiti um i omogućiti da se fokusirate na druge stvari. Pomoćiće vam da utišate vašeg najvećeg neprijatelja, vašeg unutrašnjeg kritičara. Takođe, zavist, ljutnja, strah, ranjivost, odugovlačenje… sve te emocije se mogu staviti na papir i otpustiti.
Potrebno je više vremena za pisanje rukom, a sporost nam pomaže da se povežemo sa našim emocijama. Pisanje na telefonu ili kompjuteru ne bi imalo efekta, ostaje budan naš unutrašnji kritičar s obzirom da je lako i brzo ispraviti napisano. To nam daje brzinu ali ne i dubinu. Brzina je neprijatelj.
Pisanje stranice nam oduzima 30-40 minuta svakog jutra ali se nakon toga krećemo efikasnije kroz dan.
Interesantan ritual uz prvu jutarnju kafu, probajte!
Krema za lice interesantne strukture koju možete napraviti za nekoliko minuta, čuvati u frižideru i koristiti punih mesec dana. Njene blagodeti će Vas prijatno iznenaditi. Osnovni sastojak ove kreme je goveđi želatin, dakle kolagen koji je zadužen za dubinsku negu kože i jačanje njene strukture.
Tragovi starosti i bore pojavljuju se kada koža gubi kolagen, enzime i aminokiseline. Osim što nas podmlađuje, goveđi želatin za lice pomaže regeneraciji ćelija, koži daje ujednačenu boju i čini je glatkom i mekom. Sa druge strane, aspirin, takođe sastojak ove kreme, savršeno čisti kožu, sužava pore ( salicilna kiselina ) i zaceljuje upalne procese na koži.
Sastojci:
kašičica goveđeg želatina
50 ml vode
kašika meda
50 ml glicerina (potražiti u apoteci)
tableta aspirina
Sastojke rastopiti na blagoj temperaturi, sipati u staklenu teglicu i čuvati u frižideru.
Rok trajanja ovog melema je 30 dana. Koristi se kao noćna krema, tako što se u bogatom sloju nanosi na čistu kožu lica (i vrata) i nakon 20 minuta višak kreme možete ubrusom odstraniti. Ne ispira se već blagotvorno deluje na Vašu kožu tokom cele noći.
Hajao Mijazaki jedan je od najpoštovanijih i najpoznatijih stvaralaca anime odnosno japanskih animiranih filmova. Rođen je u Tokiju 1941. a studio Ghibli osnovao je 1985. godine. Čest motiv njegovih filmova je priroda i odnos čoveka prema njoj, umetnost, ljubav, tehnologija, tradicionalan način življenja, moralne vrednosti kao i teškoće održavanja pacifističke etike u nasilnom svetu.
Mijazaki podržava emancipaciju žena što se vidi u njegovim filmovima gde se pojavljuju jaki ženski likovi. Iza svake anime kriju se posve ozbiljne i veoma važne teme o kojima bi prvenstveno odrasli trebalo da razmišljaju: o tome kakav svet ostavljaju svojoj deci, o gubljenju dodira sa prirodom, o jednoj beznadežnoj stvarnosti dok se zaboravlja na dečju maštu i nadanja, na važnost porodice, prijateljstva, tolerancije i ljubavi.
Način na koji Mijazaki oživljava emocije i misli na platnu je prepoznatljiv po pažnji koju posvećuje brojnim detaljima u crtežu i smirenom toku radnje. Jedan od njegovih najjačih aduta je upravo taj, da se on ne igra sa savremenom tehnologijom, on to uspeva svojim crtačkim talentom.
Moj komšija Totoro, Laputa: zamak na nebu, Princeza Mononoke, Začarani grad, Pokretni dvorac, Kikin servis za dostavljanje, Ponjo i mnogi drugi povešće Vas u potpuno novu dimenziju neverovatnih svetova.
Putovaćete kroz taj prostor koristeći isključivo maštu…
„Tegla sreće je projekt koji sam započela pre mnogo godina i ostao je kao praksa koju od tada pokušavam redovno da sprovodim. U suštini, Tegla sreće je apsurdno jednostavna ideja. Na kraju svakog dana uzmem parče papira (ćoše telefonskog računa, ili deo starog popisa poslova) i napišem na njemu najsrećniji trenutak tog dana. I napišem datum. Zatim savijem papir i stavim ga u teglu. I to je čitava praksa. To traje otprilike 35 sekundi, ali ono što mi donosi je ogromno. Ne samo užitak pronalaženja dobrog trenutka u svakom danu (čak i loši dani imaju po neki ne tako loš momenat), već trajnu korist od zabeležavanja tog dobrog trenutka zauvek.“ -napisala je autorka bestselera „Jedi, moli, voli“ Elizabet Gilbert
Koja su pravila, pitate se? Ne postoje nikakva pravila! Stavite šta god želite unutra, šta god vam donosi mir i radost. Kada vam se tegla napuni (a duboko se nadam da hoće), jednostavno napravite novu.
Osim što će vas ova igra šarenih papirića sreće na neki način vratiti u detinjstvo, dobićete uvid u to koliko stvari postoji u vašem životu, zbog kojih zaista možete da se osećate zadovoljno, ispunjeno i srećno.
Epsom soli (magnezijum sulfat) poseduju blagotvorna svojstva koja umiruju telo, um i dušu. Kada se rastvori u toploj vodi, Epsom so se apsorbuje kroz kožu i dopunjava nivo magnezijuma u organizmu koji pomaže proizvodnju serotonina, te se podiže raspoloženje i stvara osećaj smirenosti i opuštanja. Poboljšava se san i koncentracija i pomaže se mišičima i nervima da se opuste.
Ova kupka olakšava bol i ublažuje upale, što je čini korisnom u lečenju upale mišića, bronhijalne astme i migrene. Takođe, na ovaj način se mogu lečiti reumatski bolovi, smanjuje se ukočenost i bol mišića, povećava se enegetski nivo tela.
Magnezijum kupka dubinski čisti pore i naš je saveznik u borbi protiv celulita.
Napunite kadu toplom vodom, dodajte od 250 do 400 grama Epsom soli, u zavisnosti od veličine Vaše kade kao i koncentracije magnezijuma koji želite da postignete. Pre rastvaranja soli u vodi, sa njom možete da uradite piling celog tela. Ukoliko nemate kadu, na sličan način možete napraviti kupku za stopala sa manjom količinom soli.
Priuštili ste svom umu i telu kraljevsku kupku, opustite se. Pokušajte da provedete u kadi 30-40 minuta. Topla preporuka je da se kupka ne ispira sa tela nakon tretmana.
