Mislim

Autor: Vanja

Krećite se da bi duže živeli

Vanja

https://www.independent.co.uk/life-style/health-and-families/step-counting-10000-per-day-good-health-fitness-weight-loss-control-a8186851.html

Medju brojnim citatima koji se pripisuju Einsteinu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati. Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.  Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem.

Kako navodi dr. Branislav Nestorović zdravstveni efekti hodanja su veliki.  Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu (a to su sve moderne bolesti, od depresije, preko dijabetesa, alergije I karcinoma). Poznato je da se tokom fizičke aktivnosti smanjuje nivo markera zapaljenskih bolesti, kakav su C reaktivni protein (CRP) ili interleukin 6 (on je glavni pokretač svih zapaljenjskih procesa u ljudskom organizmu). U jednoj studiji je utvrdjeno da 20 minuta brzog hoda smanjuje nivo zapaljenskih markera za oko 5%. Ovaj efekat je delimično izazvan lučenjem poznatog stres hormona, adrenalina. Ali, fizička aktivnost mora biti redovna, jer se efekti posle izvesnog vremena gube. Hodanje ima odličan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovaj efekat je posredovan i suzbijanjem zapaljenja (kardiovaskularne bolesti zu zapaljenske), ali i efektima na smanjenje krvnog pritiska i zdravlje miokarda (čak i 30 minuta brzog hoda  ima dobre efekte). Naravno, nije sasvim jasno koliko je fizičke aktivnosti potrebno, jer ima dokaza da je prekomerno opterećenje srca tokom intenzivnog vežbanja štetno.

Fizička aktivnost usporava starenje, a efekat je vezan za produžavanje krajeva telomera. Dužina života zavisi od ovog dela naših hromozoma, jer se oni sa svakom deobom ćelije skraćuju na krajevima (krajevi se zovu telomere). U časopisu Preventive medicine je opisano kako su telomere osoba sa fizičkom aktivnošću bile duže  od osoba koje su bile sedanterne. Osobe koje nemaju fizičku aktivnost su biološki starije od onih sa redovnom fiičkom aktivnošću. U ispitivanju sa Mejo klinike je pokazano da stariji ljudi koji su bili sedanterni, kada počnu da povećavaju nivo fizičke aktivnosti imaju odlične efekte na zdravlje. Dakle, šetnja (sličan efekat ima meditacija) poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastajanje demencije. Ovo se posebno odnosi na Alchajmer, kod koga redovna fizička aktivnost povećava veličinu mozga. Odličan efekat je pokazan na osobe koje pate od depresije. Efekat na depresiju je izazvan efektima serotonina (jednog od hormona sreće), ali i jednog faktora koji dovodi do stvaranja nevnih ćelija (koji se zanimljivo stvara u kostima). Dakle, opterećenje kostiju tokom fizičke aktivnosti stimuliše razvoj mozga. Na žalost, depresivne osobe izbegavaju fizičku aktivnosti. Smrtnost od karcinoma je dvostruko manja u osoba koje imaju fizičku aktivnost.

Koliko je fizičke aktivnosti potrebno? Preporuke od 150 minuta brzog hoda nedeljno su na donjoj granici normale, 6 sati je poželjno. Na sreću, izgleda da nema donje granice, svaka fizička aktivnost je korisna. Stepen aktivnosti treba prolagoditi godinama. Deca koja imaju dovoljno fizičke aktivnosti imaju manju učestalost gojaznosti, bolje spavaju, samopouzdanija su. Osim što je neophodno da se igraju, potrebno je da se uključe u sportove sa loptom ili plivanje. Većina istraživanja pokazuje da postoji korelacija izmedju motornih veština I inteligencije. U pregledu 58 studija na ovu temu iz 2018 utvrdjeno je da uključivanje dece u sportske aktivnosti u kasnijem periodu detinjstva (školsko doba) pozitivno utiče na razvoj kognitivnih funkcija, ali I emotivne inteligencije. Ovo je posebno važno kod devojčica, koje često u periodu adolescencije izbegavaju sportske aktivnosti.  Sport u mladosti garantuje zdravu starost.

 Potrebno je ukazati na štetne efekte teških napora, kod kojih nema dovoljno kiseonika u tkivima tokom vežbanja (anerobni trening). Ovo je posebno slučaj sa teretanama, koje su danas sinomim za fizičku spremnosti i dobar izgled. Kod mladih sportista se često sreće uvećanje srca, popularno “srce atlete”. Iznenadna smrt je najčešće u njih izazvana hipetrofijom srca. Svako ko se odluči za intenzivne treninge, treba da poseti kardiologa i uradi kompletan pregled (ovo se odnosi i na druge starosne grupe). U SAD godišnje umre tokom napora oko 125 mladih sportista ispod 35 godina. Posebno je opasna upotreba anabolika, steroida koji pojačavju mišićnu snagu. Oni sadrže visoke doze testosterona, koji povećava mišićnu masu i snagu kod muškaraca. Opisana su brojna neželjena dejstva ovih hormona. Najgora je činjenica da oni ne dovode u mozgu do povišenja dopamina (hormona zadovoljstva), kao što se događa kod uobičajenih fizičkih aktivnosti. Stoga ih korisnici uzimaju u stalno većim količinama. National Institute for Drug Abuse ih svrstava u supstance koje dovode do nastanka zavisnosti. Opisane su brojne psihičke manifestacije njihove primene (agresivnost, manija, poremećaji rasudjivanja, ekstremna ljubomora itd). Osim toga, dovode do promena u funkcionisanju organizma (kod duge primene oštećuju bubrege i jetru, srce). Kod muškaraca dovode do smanjenja veličine testisa, nastanka ćelavosti, povećavaju rizik od karcinoma prostate, dok kod žena izazivaju poremećaje menstruacije. 

U tridesetim godinama, kada karijera postaje važan motiv, često se zanemaruje fizička aktivnost. U ovim godinama je najbolje povremeno koristiti intervalni trening visokog intenziteta. On se sastoji u aktivnostima koje traju oko 20 minita sa srčanom frekvencom od 80% maksimalne za uzrast.  U srednjim godinama se preporučuju fizičke aktivnosti koje dovode do kontrakcije mišića, na primer dizanje tegova (ne posebno teških). Radi prevencije bolova u ledjima, dobar je Pilates. U starijim godinama je preporučljivo šetanje, bez posebno jakih vežbi (posebno u žena, kod kojih često dolazi do kidanja tetiva tokom teških fizičkih naprazanja).  Tai Či je odličan kao vežba za relaksaciju.

Poruka za poneti je da je kretanje neophodno kroz čitav život, a ne košta ništa.

Tekst preuzet sa bloga banenestorovic.blogspot.com

Šta treba da znate pre nego što posetite Italiju

Vanja
https://eventseeker.com/milan/sep-7-2019/344713247-8-day-best-of-italy-tour-from-rome-including-tuscany-venice-and-milan

Italija je zemlja okružena Mediteranskim morem u južnom delu Evrope. Specifična je po tome što na mapi ima oblik čizme. Najveći gradovi su Rim, Milano, Napulj, Palermo, Bolonja, Đenova, Firenca i Venecija. Italija je verovatno najposećenija zemlja u Evropi, privlači turiste sjajnom arhitekturom, ukusnom hranom, raznolikim pejzažima i večnom umetnošću.

Smeštaj u hostelima košta u proseku između 18-30 eura za noć, dok zasebne sobe u hostelima koštaju od 50 do 100 eura za noć. Većina hostela nudi besplatnu posteljinu i Wi-Fi. Možete očekivati da potrošite oko 50 eura za noć u prosečnoj sobi u nekom hotelu, ili blizu 70 eura za malo lepšu i prostraniju sobu. Najbolja varijanta je Airbnb, gde ceo stan može da se iznajmi od 40 eura pa naviše, u zavisnosti od lokacije.

Italija je poznata po svojoj kuhinji –sveža pasta, hleb, sladoled, pica, paradajz i naravno vino. Izuzetno je lako da jedete dobro i veoma skupo bilo gde u Italiji, ali je isto tako moguće da se hranite i za 15 eura ili manje po danu, ukoliko se malo potrudite. Većina obroka u restoranima košta oko 25 eura po osobi. U turistički popularnim mestima dodajte još 10 eura na to. Brza jela, kao što su pica parče, panini i grickalice koštaju od 2 do 7 eura. Obroci u McDonaldsu koštaju oko 10 eura. U mnogim restoranima naplaćuju i mesto za sedenje i hleb 3 eura po osobi.

Ulaz u većinu atrakcija i muzeja u Italiji košta od 10 do 20 eura. Očekujte i više ukoliko želite i vodiča recimo u Vatikanu ili Koloseumu. Ukoliko rezervišete ture, mnoge kompanije će vam dati popust  ako kod njih rezervišete nekoliko poseta. Takođe, ako ste planirali da puno razgledate dobro bi bilo uzeti gradske karte koje vam obezbeđuju popuste za muzeje, turističke oblaske i atrakcije, i one su dosta jeftinije nego kad kupujete pojedinačne karte. Obilasci vinarija koštaju od 60 do 75 eura, dok časovi kuvanja mogu da koštaju od 100 do 300 eura po osobi u zavisnosti od toga  koliko sati kuvanja  i vina je uključeno.

Glavne znamenitosti koje treba da vidite ako posetite Italiju su: Rimski Koloseum, Venecija, Pompeja, krivi toranj u Pizi, Firentinska katedrala, Vatikan, Rimski forum, Panteon.

https://www.fiverr.com/pelmarck/help-you-planning-your-trip-in-italy

Šta žene žele od muškarca?

Vanja
https://askthescientists.com/men-women-different/

Kao i muškarci, kada žene biraju muškarca, one žele da dobiju  ceo “paket”. To u praksi često nije moguće, jer takav muškarac ne postoji. To bi bio savršen muškarac i “podvojena ličnost” u isto vreme. S obzirom da žena ne može dobiti sve, ona obraća pažnju na neke faktore koji čine da joj muškarac bude privlačan.

Faktori privlačnosti su:

  1. Dobar izgled – žene kao i muškarce privlači fizički izgled, fizička lepota, atraktivnost. Muškarci nešto više pridaju značaj fizičkom izgledu nego žene, ali to ne znači da žene ne privlače zgodni muškarci.
  2. Sigurnost – mnoge žene tragaju za sigurnošću. One žele da se osećaju sigurno i zaštićeno pored svog muškarca.
  3. Socijalni status – odavno je poznato da mnoge žene teže da budu sa muškarcima visokog društevnog statusa.
  4. Lojalnost – većina žena teži da ostvari sa muškarcem duboku, intimnu, stabilnu emocionalnu vezu. To podrazumeva očekivanje žene da joj muškarac bude lojalan, veran i da bude samo njen.
  5. Samopouzdanje – žene preferiraju samopouzdane muškarce, često one koji imaju više ili bar jednako samopouzdanja kao i one. Retko koja žena će pristati da bude sa muškarcem koji ima manje samopouzdanja od nje.
  6. Humor – žene vole humor, zabavu i emocionalnu stimulaciju. Muškarac koji ne daje emocionalnu stimulaciju je dosadan, previše regularan i ozbiljan.
  7. Nedostupnost -žene privlače muškarci koji su nedostupni, ili bar nisu lako dostupni. Svakako ih ne privlače muškarci koji su lepljivi, očajni, napadni, dosadni, skloni ljubomori i kontrolisanju.
  8. Avantura – žene privlače avanturisti, “opasni” momci, koji stvaraju ženi uzbuđenje i razbijaju svakidašnje rutine.
  9. Duboki, intimni i strastveni seks – žene kao i muškarci jako pridaju značaj seksu i seksualnom uživanju. Jedina razlika je u tome što žene manje o tome otvoreno pričaju.

Da li postoji muškarac koji sve to ima? Iako postoji on je statistička greška. To je i razlog zašto žene, kao ni muškarci retko, gotovo nikada, ne dobiju ceo paket.

Žene različito vrednuju gore navedene faktore. Koji će faktori doći više do izražaja zavisi i od toga da li žena traži dečka, vezu, seks avanturu ili bračnog partnera.

Ono što kod žena izaziva strast i zaljubljenost su: samopouzdanje, humor, avanturizam, nedostupnost i strastvenost. Muškarci koji poseduju sve ili većinu ovih osobina su pravi zavodnici, šarmeri i švaleri. Problem sa takvim muškarcima je u tome što oni teško da mogu biti lojalni, često su narcistički tipovi ličnosti, emocionalno praznjikavi i ne baš mnogo empatični. Oni nisu baš skloni emocionalnom vezivanju, niti su rođeni za brak i roditeljstvo. Ali su svakako uzbudljivi i zabavni za avanture.

Seksualna strastvenost je takođe jako važna. Dobar seks može da kompenzuje brojne nedostatke sa gornjeg spiska. Žene vole seks, kao i muškarci. Neke su manje, a neke više iskusne. Dobar seks podrazumeva iskustvo, emocionalnu dubinu, spremnost da se pokažu emocije, kao i spremnost da se prepusti strasima.

Postoji još jedna osobina koja podjednako privlači i muškarce i žene. To je harizmatičnost. Harizmatine osobe gotovo magnetski privlače ljude oko sebe. Oni ne moraju nešto specijalno da učine, da bi bile privlačne. Harizmatičnost je spoj autentičnosti i strastvenosti. Harizmatična osoba je samopouzdana, ne trudi se da bude neko drugi, ona je ono što jeste. Ljudi vole neisfolirane osobe, osobe koje se ne forsiraju da budu nešto što nisu. U isto vreme harizmatična osoba je i strastvena osoba.

Najčešća greška koju žene čine pri odabiru svog muškarca jeste da u njemu traže nešto što one nemaju, on ima, a one žele to da imaju i dobiju to preko i kroz njega. To je nezrela strategija. Žena koja to čini nije samopouzdana. Uspešna, samopouzdana žena ne zavisi od muškaraca, ni emocionalno ni finansijski, ona je slobodna, ispunjena i sigurna u sebe. Ona traži istog takvog muškarca. Suprotnost tome je simbioza, zavisnost i nezrelost. U simbiotskoj, zavisnoj vezi se niko ne oseća srećno, ni muškarac ni žena.

10 saveta kako da stimulišete razvoj bebine inteligencije

Vanja

1. Pružite svom detetu priliku da se kreće što je više moguće.

2. Stvorite idealno okruženje kako bi vaša beba mogla da se kreće, dajte svom detetu neograničen prostor i čist, topao i bezbedan pod.

3. Nastojte da svako učenje sa vašim detetom bude zabavno i uspešno. Uspeh podstiče motivaciju, koja vodi do novih uspeha.

4. Dok učite sa svojim mališanom, pružite mu mnogo ljubavi i pažnje i uživajte u zajedničkom učenju.

5. Obezbedite stimulativno intelektualno okruženje za svoje dete. Svaki dan mu čitajte knjige i razgovarajte sa njim na isti način kao što to činite sa odraslima.

6. Odmah počnite da učite svoje dete da čita. Što je dete mlađe, to će lakše savladati ovu veštinu.

7. Na rad mozga značajno utiču naša ishrana i kvalitet vazduha koji udišemo.

8. Zdrava i dobro izbalansirana ishrana pozitivno utiče na rast i razvoj mozga. Loša ishrana može da uspori ili zaustavi mozak da raste i da se razvija.

9. Provodite vreme sa svojim detetom što više možete, tako da od vas može da nauči pravila lepog ponašanja i stekne dobre manire.

10. Budite dosledni u onome što radite sa svojim detetom, iskreni i pravedni prema njemu.

http://www.earlychildhoodeducation.co.uk/when-do-babies-start-learning.html

Fatalna ljubav

Vanja
https://www.deviantart.com/kotorikurama/art/fatal-love-29201056



Izraz fatalna ljubav povezuje sudbinu i ljubav, označujući sudbinsku ljubav. Oni koji veruju u sudbinu misle da ljudi svoj život ne mogu bitno da promene, već da treba da se pasivno prepuste višim silama koji njima upravljaju. U ljubavi i zaljubljenosti treba da se pomire sa tim da im je određeni partner „suđen”.

Kada neko izjavi da mu je određeni partner fatalan, on tvrdi da je od njega zavisan, da ne može slobodno da izabere da ostane ili da ode. Zato je fatalna ljubav drugi izraz za zavisnost od datog odnosa. Ljudi koji su zadovoljni svojim partnerom ne kažu da je on fatalan, već da su našli čoveka ili ženu svog života.

Izraz fatalno ima još jedno značenje, kao u izrazu fatalna bolest, dakle nešto što donosi neizbežno propadanje i smrt. Nekada se za neku veoma lepu i harizmatičnu ženu kaže da je fatalna – femme fatale – opasna žena u koju se muškarci slepo zaljubljuju i postaju toliko opčinjeni da ne mogu da se odbrane od toga da ih ona iskoristi do kraja, da ih „upropasti” i odbaci.

Psihoterapeuti po pravilu ne veruju u koncept sudbine, već smatraju da je čovek „kovač vlastite sreće”. To znači da smo svi mi odrasli slobodni u činjenju vlastitih životnih izbora i zbog toga sami odgovorni za njihove posledice. U većini slučajeva možemo da utičemo na objektivne životne okolnosti ili da odemo iz okruženja koje nam je neprihvatljivo. A kada su okolnosti zaista nepromenljive možemo da izaberemo stav koji ćemo prema njima da zauzmemo.

Ako neko trpi odnos koji mu je neprihvatljiv, jer ga doživljava kao sudbinski, on se sam odriče svoje slobode i prebacuje vlastitu odgovornost na nekakvu sudbinu. Slično, odgovornost može da prebaci na „fatalnog” partnera, kao u slučaju fatalne žene ili velikog zavodnika. Dok se ranije odgovornost za nečije propadanje u ljubavi prebacivala na zavodnicu ili zavodnika koji je nekoga opčinio svojim tajanstvenim moćima, danas znamo da je odgovornost uvek na osobi koja se zaljubila i koja dozvoljava da ostane zavedena.

Ono što je zaista fatalno je fatalizam, verovanje u fatalnost, u fatalnu ljubav. Osoba koja je zavisna pogrešno misli da ne može da živi bez datog partnera, da je raskid kraj života. Ona, ma koliko bila nezadovoljna odnosom, ostaje u njemu, ili ako raskida, stalno mu se ponovo vraća. Ako je drugi ostavi, osoba može da počini ubistvo ili samoubistvo. Zato je dobro da na sudbinu gledamo kao nešto čime upravljamo, a ne kao na nešto što trpimo.

Tekst preuzet iz knjige „Svakodnevne psihologike“ Zorana Milivojevića

Masti u ishrani

Vanja
https://www.helpguide.org/articles/healthy-eating/choosing-healthy-fats.htm/

Masti su esencijalan makronutrijent. Slično proteinu, postoje esencijalne i neesencijalne masti i glavni fokus unosa bi trebao da bude na onim koje su esencijalne. Sadrže 9 kCal po 1 gramu, i zbog toga mala količina masti donosi mnogo kalorija. Glavne funkcije u kojima su masti direktno uključene su: pravilan rad nervnog sistema jer čine ovojnice samih nerava, normalan nivo hormona jer su prekusori za veliki broj hormona u telu, energetska uloga gde masti obezbedjuju najveći deo energije tokom perioda bez UH, gradivna uloga gde čine sam ćelijski zid naših ćelija itd.
Masti se dele na zasićene, nezasićene i trans masti.

Zasićene masti se pretežno nalaze u životinjskim izvorima i čvrste su na sobnoj temperaturi. Nisu direktno loše po naše zdravlje i neke od zasićenih masti su veoma značajne za optimalno zdravlje.

Nezasićene masti se pretežno nalaze u biljnim izvorima i tečne su na sobnoj temperaturi. Njihov značaj je najveći jer su neke od njih direktno esencijalne i moraju biti unete hranom ili ih naše telo neće imati na raspolaganju.  One se dalje dele na mononezasićene i polinezasićene , a polinezasićene se kasnije dele na više vrsta od kojih je najznačanija grupa omega 3 masti, koje su esencijalne i imaju veliki broj funkcija u telu, od regulacije lipida u krvi do smanjenja upalnih procesa u telu. Ishrana većine ljudi na našim prostorima manjka u unosu ove cele grupe masti.

Trans masti su veštački stvoren tip masti, koji se inače ne nalazi u hrani, nastaju kada se vrši hidrogenizacija biljnih ulja kako bi se stvorila od njih stvorila mast koja je stabilna na sobnoj temp i tada kao nusprodukt nastaju trans masti. One su povezane sa rizikom od srčanih bolesti i zbog toga bi trebalo da njihov unos bude totalno izbačen ili sveden na minimum. Generalno se nalaze u svim industrijski prerađenim proizvodima.

Dnevne potrebe za mastima za se određuju nakon potreba za proteinima i UH i zbog toga najviše zavise od ta dva parametra, ali bez obzira na to, njihov unos bi trebao biti unutar ovih vrednosti:
od 15 do 40% dnevnog kalorijskog unosa, sa tim što kada je procenat manji, najveći unos masti bi trebao da bude iz nezasićenih masti i uz obaveznu suplementaciju omega 3 mastima, dok kada je procenat veći obrnuto je.
Zasićene masti bi trebalo da čine oko 15% ukupnog unosa masti, dok nezasićene treba da budu na oko 80%, a trans masti što bliže 0%.

Kako izračunati dnevne potrebe za ugljenim hidratima

Vanja
https://www.medicalnewstoday.com/articles/amp/320959

Ugljeni hidrati su bitan, ali ne i esencijalni makronutrijent. Kao i protein, imaju 4 kalorije po jednom gramu. Glavna uloga ugljenih hidrata je energetska, i zato je manjak njih u ishrani često vezan za nedostatak energije.

Ugljeni hidrati se dele na proste i složene. Prosti ugljeni hidrati su šećeri iz bilo kog izvora. Nije bitno iz koje namirnice šećer dolazi, jer je on uvek iste hemijske structure, bitno je šta dolazi sa tom namirnicom. Npr., šećer iz čokolade je isti kao i šećer iz jabuke, samo što sa čokoladom dolaze i trans masti, mnogo kalorija i malo vitamina i minerala, dok sa jabukom dolazi malo kalorija, mnogo vlakana i vitamina. Ova vrsta UH treba da čini manje od 15 % dnevnog unosa ugljenih hidrata.

Složeni ugljeni hidrati su skrob i dijetalna vlakna. Skrob je rezervni oblik energije kod biljaka i on se u suštini sastoji od velikog broja šećera koji su povezani u grupe zbog čega mu je potrebno mnogo više da se svari nego običan šećer. Ova vrsta UH treba da čini 85+% dnevnog unosa ugljenih hidrata.

Potrebe za UH zavise od vrste i količine fizičke aktivnosti osobe. 30-60% dnevnog kalorijskog unosa treba da bude iz UH. Fizički  aktivne osobe bi trebale da budu bliže 60%, dok manje fizički aktivne osobe treba da budu bliže 30%.

Tačna količina UH se izračunava na sledeći način, uzećemo osobu čije  su dnevne potrebe kalorija 2000, i ta osoba je relativno aktivna, znači njoj je u opsegu potrebno oko 45 %UH u odnosu na dnevni unos kalorija. To se izračunava ovako : 2000×0,45=900kcal, i onda samo taj broj podelimo sa kalorijskom vrednošću 1 gr UH (to je 4 kcal) i dobija se jasna količina u gramima. 900/4=225 gr UH bi ta osoba trebalo dnevno da unese.

Ljubav i novac

Vanja
https://www.colourbox.com/image/red-heart-and-dollar-sign-on-simple-scales-image-3418068

Da bi dvoje živelo u skladnom odnosu, potrebno je da imaju slične poglede na važna životna pitanja. Jedna od tih važnih stvari jeste novac.

Prema raznim istraživanjima, novac za ljude ima različite emocionalne vrednosti. Za neke predstavlja sigurnost, nekima je to mogućnost da uživaju, dok neki sebe mogu da poštuju samo ako imaju novac. Ove razlike često dolaze do izražaja u partnerskim odnosima. Novac je jedna od pet stvari oko kojih se parovi svađaju. Suština tih sukoba je u tome što svako od partnera pokušava da natera onog drugog da se uklopi u njegovu predstavu o tome kako novac treba da se vrednuje, stiče i troši. Ti konflikti izazivaju krizu u vezi onda kada neko od partnera počne da povezuje ljubav sa novcem.

Kada se dvoje vole, tipično je da izbegavaju da razgovaraju o novcu. Nekada se čini da partneri mnogo lakše razgovaraju o seksu nego o novcu.  Da bi veza bila uspešna, važno je da parovi otvoreno i jasno razgovaraju o novcu, o tome koliko je važan, šta ko u njemu vidi, i kako treba da upravljaju novcem.

Ako su razlike prevelike, onda je dobra ideja da svako ima svoju blagajnu, a da se dogovore o tome ko će šta da plaća od zajedničkih računa.

Tekst preuzet iz knjige „Psihologike svakodnevnog života“- Zoran Milivojević

Protein-zašto i koliko

Vanja
https://thriveglobal.com/stories/what-can-your-protein-do-for-you/amp/

Protein je esencijalan i najvažniji makronutrijent bez koga čovek ne može dugo da živi. Funkcija proteina u telu je mnogobrojna i iz toga proističe njegov značaj u ishrani, zadužen je za izgradnju i održanje mišićne mase, sve enzimske procese, pravilan rad imunog sistema i još hiljadu funkcija u ljudskom telu.

Gradivni blokovi svakog proteina su aminokiseline, i u našoj ishrani je zastupljeno 20 različitih aminokiselina. One se dele na esencijalne aminokiseline koje ljudsko telo nije u mogućnosti da stvori samo i moramo ih unositi kroz ishranu, zbog čega su najvredniji izvori proteina upravo oni koji imaju mnogo esencijalnih aminokiselina, kao i na neesencijalne aminokiseline koje telo može da stvori samo i nisu direktno neophodne za unos ishranom, ali svaki izvor proteina sadrži i jedne i duge aminokiseline.

Dnevne potrebe za proteinima zavise od telesne težine i vrste fizičke aktivnosti.

Opšta populacija treba da unosi 1-1,5gr proteina po kg telesne mase.

Osobe koje treniraju dominantno aerobno, znači prvenstveno za kondiciju i izdržljivost( trčanje na duže staze, biciklizam, plivanje…) treba da unose 1,5gr proteina po kg telesne mase.

Osobe koje treniraju dominantno anaerobno, prvenstveno snagu, mišićnu masu ili eksplozivnost( bodibilding, powerlifting, sprintevi…) treba da unose 2gr proteina po kg telesne mase.

Tokom deficita kalorija, potreba za proteinima raste i tada se na ove tri vrednosti dodaje 0,2 gr/kg telesne mase, znači za nekoga kome su potrebe 1,5 gr/kg, dodaje se 0,2gr/kg telesne mase, i dobije se 1, 7 gr/kg telesne mase.

Spavajte goli!!!

Vanja
https://www.shape.com/lifestyle/mind-and-body/benefits-sleeping-naked

Spavati go je zaista veoma dobro za Vas. Tako ćete biti srećniji, imaćete više kvalitetnog sna i čak ćete češće voditi ljubav. Ono što neki znaju odavno, nauka je  potvrdila.

Vaša telesna temperatura opada kada spavate dubokim snom, što je deo normalnog cirkadijalnog ritma. Nošenjem pidžame zapravo remetite ovaj prirodni pad u temperaturi i rezultat toga je da remetite ovaj ciklus budnosti i sna. Poremećaj prirodnog pada telesne temperature je takođe direktno povezan i sa nesanicom. Ukoliko ne možete da se rashladite, nećete se baš naspavati.

Kada spavamo goli telo se brže hladi, a samim tim se nivo kortizola (hormona stresa) smanjuje. Kortizol nam može biti i prijatelj i neprijatelj. Ujutru nam je prijatelj, uveče neprijatelj. Ukoliko Vam je san ometen (npr. zbog neudobne pidžame), Vaše telo će prirodno proizvesti više kortizola nego obično; taj višak, sa druge strane, će izazvati i Vaše povećanje apetita.

Ako smo previše topli dook spavamo, proizvodnja hormona rasta je loša. Hormon rasta je bitan zbog oporavka tela i kvaliteta imunološkog sistema.

Ako nismo dovoljno hladni dok spavamo, takođe je i proizvodnja melatonina loša. Melatonin, kao noćni hormon, utiče na sam kvalitet spavanja, pa i na oporavak.

Takođe, ukoliko je kortizol visok, loša je i proizvodnja testosterona.

Osećaj hladne posteljine na koži može da bude jako seksi, što logično dovodi i do povećanja samopouzdanja. Ako spavate goli, jednostavno ćete se osećati seksi. Tek tada ćete videti koliko su Vam donji veš ili pidžama suvišni.

Kada se radi o odlasku u krevet, svi se jednostavno trudimo da dođemo do naših udobnih jastuka i mekanih pokrivača što je pre moguće. Jednostavnije je da spavate goli, a svakako i zdravije.