Ugljeni hidrati su bitan, ali ne i esencijalni makronutrijent. Kao i protein, imaju 4 kalorije po jednom gramu. Glavna uloga ugljenih hidrata je energetska, i zato je manjak njih u ishrani često vezan za nedostatak energije.

Ugljeni hidrati se dele na proste i složene. Prosti ugljeni hidrati su šećeri iz bilo kog izvora. Nije bitno iz koje namirnice šećer dolazi, jer je on uvek iste hemijske structure, bitno je šta dolazi sa tom namirnicom. Npr., šećer iz čokolade je isti kao i šećer iz jabuke, samo što sa čokoladom dolaze i trans masti, mnogo kalorija i malo vitamina i minerala, dok sa jabukom dolazi malo kalorija, mnogo vlakana i vitamina. Ova vrsta UH treba da čini manje od 15 % dnevnog unosa ugljenih hidrata.

Složeni ugljeni hidrati su skrob i dijetalna vlakna. Skrob je rezervni oblik energije kod biljaka i on se u suštini sastoji od velikog broja šećera koji su povezani u grupe zbog čega mu je potrebno mnogo više da se svari nego običan šećer. Ova vrsta UH treba da čini 85+% dnevnog unosa ugljenih hidrata.

Potrebe za UH zavise od vrste i količine fizičke aktivnosti osobe. 30-60% dnevnog kalorijskog unosa treba da bude iz UH. Fizički  aktivne osobe bi trebale da budu bliže 60%, dok manje fizički aktivne osobe treba da budu bliže 30%.

Tačna količina UH se izračunava na sledeći način, uzećemo osobu čije  su dnevne potrebe kalorija 2000, i ta osoba je relativno aktivna, znači njoj je u opsegu potrebno oko 45 %UH u odnosu na dnevni unos kalorija. To se izračunava ovako : 2000×0,45=900kcal, i onda samo taj broj podelimo sa kalorijskom vrednošću 1 gr UH (to je 4 kcal) i dobija se jasna količina u gramima. 900/4=225 gr UH bi ta osoba trebalo dnevno da unese.