Masti su esencijalan makronutrijent. Slično proteinu, postoje esencijalne i neesencijalne masti i glavni fokus unosa bi trebao da bude na onim koje su esencijalne. Sadrže 9 kCal po 1 gramu, i zbog toga mala količina masti donosi mnogo kalorija. Glavne funkcije u kojima su masti direktno uključene su: pravilan rad nervnog sistema jer čine ovojnice samih nerava, normalan nivo hormona jer su prekusori za veliki broj hormona u telu, energetska uloga gde masti obezbedjuju najveći deo energije tokom perioda bez UH, gradivna uloga gde čine sam ćelijski zid naših ćelija itd.
Masti se dele na zasićene, nezasićene i trans masti.
Zasićene masti se pretežno nalaze u životinjskim
izvorima i čvrste su na sobnoj temperaturi. Nisu direktno loše po naše zdravlje
i neke od zasićenih masti su veoma značajne za optimalno zdravlje.
Nezasićene masti se pretežno nalaze u biljnim izvorima i tečne su na sobnoj
temperaturi. Njihov značaj je najveći jer su neke od njih direktno esencijalne
i moraju biti unete hranom ili ih naše telo neće imati na
raspolaganju. One se dalje dele na mononezasićene i polinezasićene ,
a polinezasićene se kasnije dele na više vrsta od kojih je najznačanija grupa
omega 3 masti, koje su esencijalne i imaju veliki broj funkcija u telu, od
regulacije lipida u krvi do smanjenja upalnih procesa u telu. Ishrana većine
ljudi na našim prostorima manjka u unosu ove cele grupe masti.
Trans masti su veštački stvoren tip masti, koji se inače ne nalazi u hrani, nastaju kada se vrši hidrogenizacija biljnih ulja kako bi se stvorila od njih stvorila mast koja je stabilna na sobnoj temp i tada kao nusprodukt nastaju trans masti. One su povezane sa rizikom od srčanih bolesti i zbog toga bi trebalo da njihov unos bude totalno izbačen ili sveden na minimum. Generalno se nalaze u svim industrijski prerađenim proizvodima.
Dnevne potrebe za mastima za se određuju nakon
potreba za proteinima i UH i zbog toga najviše zavise od ta dva parametra, ali
bez obzira na to, njihov unos bi trebao biti unutar ovih vrednosti:
od 15 do 40% dnevnog kalorijskog unosa, sa tim što kada je procenat manji,
najveći unos masti bi trebao da bude iz nezasićenih masti i uz obaveznu
suplementaciju omega 3 mastima, dok kada je procenat veći obrnuto je.
Zasićene masti bi trebalo da čine oko 15% ukupnog unosa masti, dok nezasićene
treba da budu na oko 80%, a trans masti što bliže 0%.