Iako je orgazam fiziološki proces u njegovom odigravanju učestvuju mnogi psihološki faktori koji ga mogu modifikovati. Kada se govori o problemima u seksualnom životu žene često se ističe tzv. anorgazmija koja predstavlja nemogućnost doživljavanja orgazma. Anorgazmija može biti primarna (žena nikada nije mogla da doživi orgazam ni pod kojim uslovima) i sekundarna (orgazam je bio doživljavan u nekom trenutku u prošlosti).
Istraživači koji su proučavali ženski orgazam sugerišu da su psihološki aspekti možda i važniji od fizičkih aspekta kada je u pitanju doživljaj orgazma kod žena. Npr. postoje dokazi da žene koje su tokom orgazma opuštenije i emocionalno intimnije daju veće ocene doživljajima orgazma, za razliku od žena koje svoje orgazme opisuju kao visoko senzitivne u fizičkom smislu. Takođe postoje dokazi da socijalna percepcija o tome da li žena uopšte treba da doživi orgazam ili ne veoma utiče na sposobnost doživljaja orgazma.
Neki psihološki aspekti koji mogu uticati na doživljaj orgazma kod žena su anksioznost, stid i krivica, nezadovoljstvo svojim telom, seksualna trauma, stres, kao i odnos sa partnerom.
Određena razmišljanja koja se javljaju tokom seksualnog odnosa mogu proizvesti anksioznost koja predstavlja jedan od glavnih ometajućih psiholoških faktora za doživljavanje orgazma. Misli koje izazivaju zabrinutost kod žene obično su vezane za to da li je adekvatna svom seksulanom partneru, kako treba da se ophodi, da li ispravno postupa, ili čak da li će ona ili partner moći da dožive vrhunac.
Ako žena misli da nije dovoljno lepa, da nije dovoljno seksualno privlačna, ona će sve vreme biti preokupirana time kako izgleda svom partneru, pokušavaće da prikrije delove tela koji joj se ne dopadaju i neće moći u potpunosti da uživa i doživi vrhunac.
Traumatično iskutvo seksualnog odnosa može dovesti do toga da zadovoljstvo potpuno izostane i da se nikada ne doživi orgazam. To se dešava kada u istoriji osobe postoji neki vidi seksualnog zlostavljanja ili bilo koji vid neadekvatnog tretiranja tokom seksa. Žene sa ovakvim iskustvima sklone su promiskuitetu ili prostituciji i seks im služi kao sredstvo postizanja određenog cilja.
Svakodnevni stres je uzrok da se uživanje potpuno zanemari, razmišljanja o nezavršenom poslu, nedostatku novca, briga o deci, o budućnosti stvara osećanje napetosti koje se prenosi i na telesnu ukočenost.
Važno je da se doživljaj orgazama ne uzima kao obavezan deo seksualnog čina. To će stvoriti samo dodatni pritisak kod partnera i smatraće sebe krivim ili seksualno nesposobnim. Ponekad su žene u stanju da glume orgazam jer neki muškarci smatraju da je to dokaz njihove uspešnosti u krevetu. Takav neiskren odnos ne treba gajiti već sarađivati sa partnerom.