Mobilni telefon, računar i internet danas uzimaju primat u životu i vremenu dece. Dok jedni ističu da je televizija prozor u svet, edukator koji najraznovrsnija znanja prenosi u dnevnu sobu korisnika velikom brzinom i sa ogromnom lakoćom, drugi upozoravaju na pejzaž koji deca mogu videti kroz taj prozor, koji je neretko prepun nasilja, nedoličnog i devijantnog ponašanja i slično. Postoji više razloga zbog kojih je televizija privlačna deci. Televizija nudi mogućnost da se indirektno učestvuje u uzbudljivim zbivanjima, da se prate događaji iz sveta sporta, šoubiznisa, da se sazna o idolima i drugim vršnjacima. Televizija utiče na percepciju koju imamo o svetu. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata.

Mišel Demjurže, doktor neurologije na Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja u Francuskoj, sproveo je nedavno istraživanje o uticaju televizije na intelektualne sposobnosti dece.

Test je bio jednostvan – podelio je decu u 2 grupe. U prvoj grupi su se nalazila deca predškolskog uzrasta koja gledaju TV kraće od 1h dnevno, a u drugoj ona koja to čine duže od 3h dnevno.

Rezultat je poražavajući. Izgleda da predugo udubljivanje u ekran decu ne podstiče da razvijaju maštu dok projektuju slike na crtež. Takođe, deca koja ne gledaju mnogo TV, imaju više smisla za detalje i njihovu reprodukciju.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da su deca koja mnogo gledaju televiziju, koju konzumiraju u slobodnom vremenu, pasivna, sklona gojaznosti, jer stalno sede, bez potrebnih fizičkih sposobnosti. Teško se koncentrišu, lošije pamte, nemaju potpuno razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme.

 Dokazano je da deca koja u slobodnom vremenu gledaju dečije obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtaće i programe za odrasle. Istraživanja govore veoma jasno da televizija može biti korisna za detetov govorno-jezički razvoj ako se koristi ispravno i mudro, ali može dovesti i do negativnih posledica za koje se najčešće vezuju za gledanje nasilja i usvajanje obrazaca nasilnog ponašanja.

Konačno, podrazumeva se da decu ne možete, niti bi to bilo poželjno, potpuno izolovati od televizije. Ali je važno naći kompromisno rešenje.