Prilično suptilan znak koji se ne može lako „namestiti“ predstavljaju naše zenice. Širina zenica se menja u zavisnosti od promene svetla. Pri blještavoj sunčevoj svetlosti one se skupljaju i postaju male kao glava čiode dok se u mraku šire i budu čak četiri puta veće od onih pri sunčevoj svetlosti.
Zenice su podložne uticaju naših emocionalnih promena. Ako ugledamo nešto što nas uzbuđuje, bilo to nama prijatno ili zastrašujuće, naše zenice se obično prošire više nego obično pod postojećim svetlosnim uslovima. Ako gledamo nešto čega se gnušamo, one se skupe više nego što bi trebalo pod postojećim svetlosnim uslovima.
Ove promene se normalno događaju bez našeg znanja a kako su umnogome i izvan naše kontrole, one predstavljaju vredan vodič kroz čovekova istinska osećanja.
Zenični signali ne samo da se nesvesno emituju, već se oni i primaju nesvesno. Dva prijatelja će osećati veće emocionalno uzbuđenje ako im se zenice šire dok razgovaraju, ili veće gušenje emocija ako im se zenice skupljaju. To je jedna tajna razmena znakova koja dejstvuje ispod površine izmajstorisanih manira i nameštenih izraza lica.
U jednom od eksperimenata pokazivane su fotografije beba neoženjenim muškarcima i neudatim ženama, muškarcima i ženama u braku koji nisu bili roditelji, i ženama i muškarcima koji su bili roditelji. Ženama su se upadljivo širile zenice dok su gledale te slike, nezavisno od toga da li su bile neudate, udate i bez dece ili majke. Nasuprot njima, neoženjenim ili oženjenim muškarcima bez dece zenice su se skupljale, ali su se upadljivo širile muškarcima-roditeljima. Drugim rečima, onaj muškarac bez dece koji guče i tepa iznad tuđeg novorođenčeta, verovatno je samo učtiv, ali žena bez dece to čini iskreno.
Seksualne reakcije su ispitivane na isti način. Kod svih homoseksualaca se javlja pozitivna zenična reakcija, tj.širenje zenica kada ugledaju golo telo pripadnika njihovog vlastitog pola, dok heteroseksualni pokazuju snažnu reakciju prema suprotnom polu.
Interesantan je eksperiment kada se velikoj grupi gledalaca pokažu dva plakata sa likom jedne privlačne devojke, koji su identični u svakom pogledu sem po tome što na jednom plakatu devojka ima zenice normalne veličine, dok su joj na drugom plakatu veštački uveličane zenice. Gledaoci ne znaju šta je učinjeno i gotovo svi kao privlačniju biraju devojku sa proširenim zenicama. Reakcija ljudi je bila usmerena prema devojci (makar na slici) koju je evidentno stimulisalo njihovo prisustvo, jer su se njene zenice proširile na njih. Nju je uzbudilo ono što je videla i tako je ona sama postala privlačnija.
Ovo je jedan od razloga što mladi ljubavnici tako dugo pilje izbliza jedno drugom u oči. Oni nesvesno uzajamno proveravaju širenje zenica. Što se njene zenice više prošire od emocionalnog uzbuđenja, više se prošire i njegove, i obratno.
Činjenica je da ljudske bebe uglavnom imaju šire zenice nego odrasli, jer bebe imaju potrebu da na sebe privlače što veću pažnju, da u roditeljima izazivaju najveću moguću brigu i ljubav prema sebi. Svaki urođeni signal koji one mogu da emituju i koji može da ih učini još voljenijim bićima, svakako će im povećati šanse za održanje u životu, a širenje zenica je jedan od takvih signala.
U staro vreme se svesno manipulisalo jednim od tih znakova. Italijanske kurtizane su upotrebljavale drogu spravljenu od biljke kurjače, čije su kapi stavljale u oči da bi im se zenice proširile. Od toga su, kažu, bile mnogo lepše i zato je droga nazvana belladonna, što doslovno znači lepa žena.
Inspired by „Otkrivanje čoveka kroz gestove i ponašanje“ Dezmond Moris