Kada pretražujemo zdravstvene simptome na Internetu kako bismo sami sebi pokušali da objasnimo šta nas muči pre nego što se obratimo lekaru, dešava se svima dobro poznat scenario: glavobolja postaje tumor na mozgu, trnjenje mišića postaje amiotrofična lateralna skleroza, a recimo, bol u grudima srčani udar. Prosto, Google nas obično navodi na najgoru moguću varijantu, i umesto da nas umiri- potpuno nas izludi i unervozi. Sve to pojačavaju u zastrašujuće lične ispovesti koje pročitamo na forumima.
Sve više lekara se žali da im rad ometaju sami pacijenti koji dolaze sa spremnim dijagnozama, često više verujući pretraživaču i sopstvenoj proceni nego stručnjaku koji ih pregleda. Ljudi bez ikakvog medicinskog znanja usude se, iz sopstvene anksioznosti, da nameću po njima adekvatan tretman umišljene bolesti. Lekari su umorni od objašnjavanja i raspravljanja.
Cyberhondrija je termin kojim se opisuju ljudi koji razvijaju očaj i zabrinutost da su teško bolesni korišćenjem Interneta kao sredstva za samo-dijagnostiku. Opsesivno pretražuju Internet u potrazi za informacijama o realnim ili umišljenim simptomima. U tradicionalnom smislu, ovaj termin nije nov jer je u pitanju hipohondrija (neosnovana zdravstvena zabrinutost) prenešena online. Hipohondri pretražuju knjige i novinske članke, cyberhondri iskorišćavaju bogatu medicinsku Internet bazu podataka. Koliko god te informacije bile korisne, kao što većina vas zna iz ličnog iskustva, zbog neproverenih izvora, navode nas na pogrešne informacije i samo doprinose bespotrebnoj anksioznosti. Istraživanja u Americi su čak pokazala da 8 od 10 ljudi traži zdravstvene informacije na Internetu, što je negde u skladu sa konceptom Interneta koji sve više promoviše samopomoć u svim oblastima pa i u ovoj.
Nije stvar samo u nasumičnom pretraživanju simptoma. Postoje brojni sajtovi koji obećavaju online dijagnozu tako što ukucate simptom i prostim Da/Ne algoritmom vas dovode do navodno odgovarajuće dijagnoze. Drugi pak nude online dijagnozu od strane lekara koji odgovara na pitanja, što takođe nema mnogo smisla jer bi se malo koji lekar usudio da da procenu na osnovu dva razmenjena e-maila, bez prethodnog pregleda pacijenta. Osim toga, Internetu nedostaje i ono ključno za dijagnostiku a to su demografski podaci, suptilnija simptomatologija, uzrast pacijenta, anamneza ali i verovatnoća da se određenom bolešću simptomi objasne.
Prema Thomasu Fergusu, opsesivnoj pretrazi su skloniji ljudi teško tolerišu neizvesnost, a stanje se pogoršava što više pretražuju: “Neko ko ne voli da je u neizvesnosti može postati anksiozan, pretraživati sve više i više, nadgledati svoje telo, češće ići kod lekara, a što više pretražujemo- sve više razmatramo različite opcije.”
Cyberhondrijom su se ozbiljnije pozabavili White i Horovitz koji su za potrebe Majkrosofta istražili korišćenje Interneta u cilju dobijanja zdravstvenih informacija. Ovaj pojam su definisali kao neosnovano pojačavanje zabrinutosti vezano za uobičajene simptome, na osnovu rezultata online pretrage. Akcenat na reči pojačavanje, jer je upravo ova karakteristika bila u fokusu, a krenuli su od toga kako pretraživači povezuju informacije sa web stranica. Pokazalo se da nas čak i benigni simptomi dovode do retkih i ozbiljnih bolesti. Zašto je to tako? Kako kažu, nikome nije zanimljivo da piše o benignoj glavobolji, ali o tumoru mozga jeste. Samim tim se povećava verovatnoća da ispadne da patimo od tumora mozga jer se upravo te stranice visoko rangiraju na Google-u, i izlaze kao prve u rezultatima pretrage. Kao posledica nudi se ozbiljna dijagnoza a javlja pojačana anksioznosti, bespotrebno trošenje novca i vremena na lekare.
Drugo istraživanje pokušalo je da ustanovi povezanost zdravstvene anksioznosti u tradicionalnom smislu sa cyberhondrijom. Prema kognitivno bihejvioralnim modelima hipohondrije, tj stanja koje karakteriše konstantan strah od razvijanja teške i ozbiljne bolesti, upravo je potreba za razuveravanjem stalnim proveravanjem simptoma pomoću medicinskih informacija iz različitih izvora, ono što je održava. Kako onda tehnologija utiče na hipohondriju? Tako što oni ljudi koje već karakteriše visok nivo zdravstvene anksioznosti, traže sve više informacija, što dodatno pojačava i održava anksioznost.
Koliko je jak uticaj online pretrage na razvoj i održavanje hipohondrije, svedoči i sam predlog APA-e da se termin hipohondrija ubuduće u u okviru DSM-a u potpunosti izmeni i svrsta pod opštu klasifikaciju poremećaja zdravstvene anksioznosti, gde bi jedan od kriterijuma bio i online pretraga zdravstvenih simptoma.
Autor: Sanja Dutina
psihobrlog.com