Ego predstavlja prekomernu i preteranu ljubav koju osoba oseća prema sebi. Ego sprečava naš razvoj i usavršavanje, jer mislimo da sve znamo. Ego čini da se osećamo superiorno, time druge osobe ne smatramo vrednim naše ljubavi. Ego se manifestuje ljutnjom kada ne uspemo da dobijemo ono što želimo, kontrolom nad drugima, ponosnim verovanjem da smo superiorniji i mržnjom, što nas sprečava da vidimo dobro koje je u drugima.
Samoobmana je veliki neprijatelj ljubavi. Mi se stalno zavaravamo, govorimo kako je sve u redu, ali u stvarnosti zapravo i nije tako. Vrlo često mi verujemo u ono što kažemo jedni drugima, a u stvari ne shvatamo da može postojati jaz između onoga što mislimo i onoga što je u stvarnosti objektivna istina.
Kukavičluk nas ograničava, sprečava nas da budemo ono što jesmo. Moramo biti hrabri, moramo se suočavati i hrabro koračati kroz život. Moramo se usuditi biti takvi kakvi smo. Prepoznavanje sopstvenih grešaka i uvek učenje od njih je neophodno. Naša poniznost kada moramo da prihvatimo greške olakšava hodanje putem ljubavi prema sebi i našem partneru.
Nedostatak istrajnosti može biti veliki problem na putu ka ljubavi. Često se dešava da nam drugi sugerišu kako nešto da raditmo, da li uopšte treba ili ne treba nešto da uradimo i u tim trenucima je veoma važno da slušamo sebe, da obratitimo pažnju na ono šta naše srce kaže, na ono kako se osećamo. Najbitnije je da se ne obeshrabljujemo jer, upornošću se dobija sve što želimo.
Strah nas sprečava da vidimo, sprečava nas da kažemo i radimo ono što zaista želimo. U ljubavi se plašimo patnje, odbijanja, ali ljubav je uvek rizik i moramo učiti iz svake situacije. Da bismo bili u stanju da volimo nekoga, moramo prvo da volimo sebe. Šta znači voleti sebe? Prihvatiti sebe baš onakvima kakvi jesmo, sa svim našim vrlinama i manama. Odnos koji imamo sa drugom osobom je veran odraz odnosa koji imamo sa sobom. Voleti nekoga znači ne okrivljivati, ne osuđivati, ne kritikovati.
