Idealan godišnji odmor je onaj posle kog je čovek toliko odmoran i zadovoljan da se zaželi povratka poslu i svojim svakodnevnim aktivnostima. Iako svako ima pravo na ovakav godišnji odmor, samo retki imaju priliku i da ga ostvare. Neki autori tvrde da godišnji odmor ne bi smeo da traje manje od tri nedelje, jer je toliko vremena potrebno da se dođe do željenog stanja odmorenosti.

Većina ljudi tokom odmora prolazi kroz tri faze. Prva faza je izlazak iz energetskog minusa, i za nju je tipično da se ljudi pasivno odmaraju. U sledećoj fazi odmaranja ljudi stavljaju akcenat na uživanj i zabavu. Dok nas odmor vraća u enrgetsku normalu, zabava nas puni energijom. Treća faza odmora jeste ona faza kada osobi sve to pomalo dosadi tako da ona sve više misli na povratak u redovan život.

U najvećoj meri, ono što savremenog čoveka ometa u procesu odmaranja jeste upravo on sam, njegovo osećanje dužnosti prema svom poslu. To znači da iako je on na godišnjem odmoru, on nastavlja mentalno da se bavi svojim svakodnevnim obavezama. Ovaj „unutršnji glas“ ili „unutrašnji roditelj“ je onaj deo nas koji nam ne dopušta da se odmorimo. Da bi ljudi mogli da se i mentalno odmaraju, moraju da dobiju dozvolu od svog unutrašnjeg roditelja.

Prema rečima psihoterapeuta Zorana Milivojevića, najvažnije je kad krećete na odmor da ga sebi dozvolite, da priznate sebi da ste ga zaslužili, da imate pravo na njega. Možda vam se neće svideti činjenica da ste zamenljivi i da stvari ipak idu dobro i bez vas, ali to je činjenica koju morate da prihvatite da bi ste kao odgovorna osoba mogli da se opustite.