Sve je veći broj dece sa zdravstvenim problemima i poremećajima poput dijabetesa, hipertenzije, astme, neadekvatnog kardiorespiratornog fitnesa, poremećajima učenja, pažnje i koncentracije. Teško bi bilo ukazati i izdvojiti sve faktore koji doprinose ovom trendu, ali je svakako važan faktor stil života i okruženje, koji se danas znatno razlikuje u odnosu na bilo koji period ljudske istorije. Okruženje, kretanje i fizička aktivnost su izuzetno važni za razvoj mozga i intelektualnih sposobnosti deteta.

Iako nedostatak fizičke aktivnosti i sedenterni stil života imaju veliku ulogu u povećanom broju razvojnih poremećaja, postoje još neki faktori. Pa tako, upotreba uređaja nove tehnologije se dovodi u vezu sa nedostatkom sna, neregularnim ciklusima spavanja, lošijim kvalitetom sna i povećanim umorom tokom dana. Dužina sna kod dece ne samo da je u direktnoj vezi sa zapreminom sive mase hipokampusa, već je i pokazano da je izloženost TV-u u ranom periodu razvoja u vezi sa problemima pažnje u sedmoj godini života. Usmeravanje pažnje na sadržaj ekrana utiče na interakciju s osobama u okolini, ona postaje sve oskudnija, a uvid u realnost sve slabiji.

Kod mlađe dece koja još uvek nemaju razvijenu samokontrolu, a roditelji ne ograničavaju korištenje uređaja, stvara se dobra podloga za razvoj zavisnosti jer dete nema kapacitete radi sopstvenog zdravlja samoinicijativno da prekine takvu aktivnost. Ekrani su jako privlačni i zaokupiraju detetovu pažnju u potpunosti, oni izgube pojam o vremenu i ne primećuju nikoga oko sebe. Telefon i televizija su jednostrani, dete se nikome ne obraća i ne dobija odgovor. Deca mlađa od dve godine ne bi uopšte smela da provode vreme gledajući televiziju ili neke druge elektronske medije, dok za decu od 2 do 5 godina sedenje i gledanje televizije i drugih elektronskih medija bi trebalo ograničiti na manje od sat vremena dnevno.